ЕУ: пропуштене шансе

Угледни швајцарски лист Ноје Цјурхер цајутнг ових дана се спустио до таквог нивоа да је објавио виц. Четворо европљана: Грк, Португалац, Шпанац и Италијан решили да сврате у бордел. Питање: ко ће да плати за задовољство. Одговор: Немац.

Без основе сатире не бива. Ко је у Европи несумњиви шампион по извозу? Ко највише издваја у заједничку благајну ЕУ? Чији прилози да „држање гаћа" убогих партнера из ЕУ су највећи? Чији финанијски сектор у Старом Свету буквално преовладава над другим? За разлику од вица, овде није потребан одговор. Али саме Немце такав положај „благајника ЕУ", осуђених да плаћају за лење јужњаке нервира до крајњих граница. Вероватно је ова расположења узела у обзир влада Немачке, која је разрадила нацрт закона о банкротству држава ЕУ.

Суштина замишљеног правног акта изложена је у недељнику Шпигел. Она је једноставна: у случају да се сруши финансијски систем читаве зељме, за солидарну помоћ не треба више да плаћају само неодговорни порески обвезници. Ангела Меркел и њене присталице желе да укључе у заједничку ствар и приватне инвеститоре. Учешће богаташа може у извесној мери да смањи степен незадовољства међу немачким становништвом.

Намера је наравно хумана, али тешко да се може реализовати у пракси. Биће потребне корекције актуелних договора ЕУ, што ће захтевати одобрење свих 27 чланова уније. Они који још нису заборавили малтретирање око напаћеног Лисабонског споразума, схватају да је задатак највероватније неизводив.

Истовремено управо Немачка и Велика Британија практично су осујетиле усвајање нацрта нових правила о пооштравању финансијске контроле у ЕУ. Јединствени контролни орган требало је да прати делатност банака, берзи и осигуравајућих компанија, како се не би допустиле нове кризе. Идеју су брижљиво брусиле владе ЕУ од 2009. године. Угледни форум у саставу посланика Европског парламента, високих чиновника из Комисије ЕУ, министара финансија, банака није успео да се прошле недеље договори о пооштравању контроле. Берлин и Лондон нису пожелели да уступе националне интересе у корист проширења права Брисела.

Руслан Гринберг, дописни члан, директор Института за економију РАН, није зачуђен таквим развојем догађаја:

Европљани схватају да некако треба контролисати финанијске токове. Зато што је то врло озбиљна разлика када имате јединствени емисиони центар и суверене фискалне политике. Нешто ће они урадити. Истина, не сме се очекивати да ће постојати јединствена финансијска политика. Тада и јединствена европска држава треба да постоји, што је, наравно, мало вероватно.

Тешко је угодити сваком од 27 партнера у ЕУ. Опонената планова проширења овлашћења Брисела на рачун ограничавања националних права довољно је и без Немачке и Велике Британије, а актуелнији задатак од строге контроле финансијског пословања данас тешко да постоји.

Руслан Гринберг:

Проблем је у томе што финансијски сектор постоји сам за себе. Израчнуали смо: ако се узму сви финансијски послови за 100 процената, само два или три процента отпадају на реалну економију. Што се тиче осталог: новац прави новац. Наравно, сада се против тога треба борити. Ова борба није једноставна. И не само зато што је тамо велики лоби. Најважније је што је тешко одвојити здраве финансијске операције од шпекулативних.

Процес регулисања финансијског сектора још једном прети да ће бити отегнут. И 13. јули, датум представљања пројекта нових правила Европском Савету - данас више неко не памти.