Атом постаје амбасадор мира

Човечанство не може без атома у цивилне сврхе - такав је лајтмотив Међународног омладинског атомског конгреса у Кејптауну у Јужноафричкој републици који је започео са радом 12. јула. На њему учествују стотине младих експерата из више од 40 земаља. Они раде у различитим сферама примене атомске енергије - од лечења рака до стварања безопасних ректора. Међу окупљенима су познати научници из области нуклеарне физике, студенти, представници међународне агенције за атомску енергију и других међународних структура. Већини учесника је мање од 35 година.

Најоштрија дискусија може да се покрене поводом идеје да се створе међународна складишта за атомско гориво, захваљујући којима ће многе земље моћи да добијају гориво за своје реакторе и нико не би стрепео да ће атомски програми тих држава имати војни правац. У вези са тим, биће покренут проблем Ирана, који јача сопствене могућности у обогаћивању урана.

Ако Иран заиста створи бомбу, што не би био примљен у „атомски клуб", уколико је потписао све споразуме о неширењу атомског оружја? Индија је крајем 90-их година тестирала своју бомбу и ништа није потписала - па нема критика са страна Запада.

Правац којим може да крене дискусија је тешко предвидети. Јасно је само то да се неће зауставити на атомској енергетици. Биће ту и војни правац и питања неширења атомских материјала, иако се многи правци преплићу. Сетимо се како су много учинили војни експерти атомске науке, изградивши реакторе на брзе неутроне.

Како је речено у Декларацији конгреса, његов циљ је да се прошири сфера примене цивилног атома, да се објасни корист од њега широкој јавности, да се сачувају научна знања и да се пренесу следећим генерацијама научника нуклеарне физике. Ти приоритети су за прошле године остали непромењени, говори директор Атомског друштва Русије Сергеј Кушнарјов:

Мењају се акценти, мења се основа у тим циљевима и задацима, али, свеједно, ниједан од њих не остаје у сенци. Навешћу једноставан пример. Живимо у епохи атомске ренесансе. Све земље се утркују у освајању атомских технологија, и нигде нема посебних протеста. Али не сме се ни у ком случају занемарити рад са јавношћу, мора се и даље објашњавати, показивати, да је за године после Чернобилске катастрофе постигнут добар ниво безбедности.

Идеја о размена знања међу руским и америчким студентима и младим научницима нуклеарних специјалности се први пут појавила крајем 90-их година. Даљи развој је постао управо овај Конгрес, који се појавио као организација у Братислави. На њему су онда учествовали представници 34 земље, и од онда се он одржава једном у две године, наставља да прича Сергеј Кушнарјов:

Овај међународни омладински конгрес је први пут одржан 2000 године. Замислили су га наши, руски момци. То је иницијатива омладинског одељења Атомског друштва Русије. Наша делегација у Братислави је имала више од 100 људи.

Да објаснимо шта је то Атомско друштво Русије. То је независна друштвена организација, створена 89.године. Омладинско крило у њему се појавило у тешким 90-им годинама, када је наука била на граници опстанка, и интерес омладине према раду у атомској сфери је нагло опао. Онда су руски научници помагали да се створе слична друштва  другим републикама бившег СССР и слободно су контактирали са колегама дуго пре него су републике успоставиле дипломатске односе.

Сада, захваљујући конгресу, могућности за контакт су постале веће. А то је за научнике тако важно, наглашава Сергеј Кушнарјов. Русија је увек могла да се поноси својом научном базом, нуклеарним технологијама и производњом. За њу је сличан форум потврда улоге водећег играча на атомском тржишту. Како се очекује, руска делегација у Кејптауну ће предложити да се Конгрес 2014 године одржи у Русији.