Чудесно острво липа

Руски биолози крећу на Острво липа. То је невелики део сибирске тајге, где расту липе, реликт предледеног доба. На тој загонетној територији у суровој клими одлично се осећа дрвеће које воли топлоту и није преживело у регионима са много повољнијим условима.

Некада, пре много хиљада година у Сибиру је била сасвим другачија, топлија клима. Шуме су круне листопадног дрвећа. Расли су храстови и кленови, буква, јасен, орах, липа, кестен. Затим је наступило захлађење, а после њега и Велико отапање. Биљке које воле топлоту су нестале, оставивши само фосиле у слојевима каменог угља. Смениле су их данашње врсте - бор, кедар, јела.

Само једна липа преживела је све незгоде, које су погубиле њене дрвене сународнике, и сачувала се у скривеним кутцима до данас - писао је чувени сибирски ботаничар Порфириј Крилов. 1881. године он је открио чувено реликтно Острво липа на невеликој територији од 11 хиљада хектара у близини села Кузедејево Кемеровске области. Tilia sibirica, сибирска липа, реликт је предледеног доба, каже један од руководилаца научне експедиције Андреј Курпијанов, сарадник Института за екологију човека Сибирског одељења РАН.

Липа у Сибиру је природно чудо! Час говоре да испод Острва липа постоје слојеви угља који горе и загревају тле. Час кажу да је тамо остало семе још од давног доба. То су хипотезе. Циљ наше експедиције која ће бити изведена у августу је спроведе квантитативу и квалитативну анализу свих стабала. И затим периодично да посматра да ли се умањује број липа или увећава, да ли оне постају дебље, пропадају. Тачније да се сакупи строго научни материјал како би се резимирали сви разговори.

Сибирска липа је биљка која се сусреће на невеликој територији. Од свије европске браће разликује се по ситнијем лишћу. А локалитет где је очувана одликује се микроекологијом: лети је овде топлије него у суседним областима и на другим планинским гребенима, зими снег достиже дубину од три до пет метара, под њим се такође чува потребна температура, каже Андреј Купријанов:

Липа је необично дрво. Постоје таква јединствена стабла код којих се врх у току зиме савије под снегом. И овај врх се укорени. Тако се формира огроман лук, под којим се може чак пролазити... Долазили су нам стручњаци Географског института Кине, из САД, они су се просто избезумили када су видели нашу јужну тајгу. Зато што таквих шума, такве тајге нема ни у Кини, ни у Америци. Само наша јединствена тајга поседује таква својства да се у њој реликтне врсте могу очувати. То је још једна ботаничка тајна. То је елемент биодиверзитета. И сада су сви научници свих земаља дошли до закључка да само биодиверзитет чува животну средину самог човека.

Реликтна липа у древном шумарку није усамљена. Већ 14 хиљада година прати је 22 вида трава, које су преживеле заједно са њом Велико захлађење. Очувати јединствено Острво липа у савременим условима, израдивши ради тога читав систем мера - ево циља августовске научне експедиције сибирских еколога.