Филм „1812" - прва копродукција Русије и Француске

„Излазио сам из биоскопа и истински био уверен да сам провео један сат на Бородинском пољу,  момчић који је седео поред мене гледао је на платно и шапутао стихове Љермонтова „Бородино"". Тако је писац са презименом Скиталец 30. јула 1912. године описао своје утиске после премијере првог у историји кинематографије филма о рату Русије и армије Наполеона Бонапарте. Филм је био снимљен за 100-годишњицу историјског догађаја и насловљен „1812".

Годину пре јубиларног датума дозволу за снимање од руског Императорског двора су добили две филмске компаније: руска „Тржна кућа Ханжонкова" и француски студио „Браћа Пате". Обе су добиле дозволу и почеле снимање.

У руском филму су учествовали војници и козаци, житељи оближњих села. Први пут су прављене масовне сцене са животињама. Било је и вукова. Снимање је ишло пуном паром али ни руска, ни француска екипа није могла да на време заврши и донесена је за та времена невиђена одлука - да се два филма уједине. Бивши конкуренти Пате и Ханжонков су постали коаутори. Тако је настала прва у свету копродукција. Супротне, рекло би се, тачке гледишта и оцене на упад Наполеона у Русију су нашле компромис. Монтажа је сачувала чак два Наполеона: глумца Павла Кнора у сценама Пате и Василија Серјожникова у сценама Ханжонкова.

33-минутни црно-бели неми филм „1812" је изазвао праву сензацију. Историјска драма је приказана у биоскопу „Художествени" на Арбатском тргу у центру Москве.

Веома успешно је приказан пожар 1812. године. И поред примитивне апаратуре тог времена, успело је да се направи комбиновано снимање. Макета Москве гори а испред ње „Наполеон и његов штаб". Веома је добра епизода када после јаке експлозије коњи без јахача трче на све стране. Генијална је вечерња сцена потраге за рањенима после битке: удовица руског генерала Тучкова праћена  војницима тражи на пољу битке тело свог мужа. Високи хоризонт и тужна фигура жене обучене у црно - све то даје композицији трагичну јачину и величину.

Филм снимљен на правом месту битке „1812"  веома добро компонује глумачке сцене са документарним. Филм до данас изазива интерес публике, и даје се у Русији и иностранству.