Дан крштења Русије - духовни препород отаџбине

Дан крштења Русије, који је од ове године државни празник, прославља се у Русији 28. јула. Руска православна црква овај дан посвећује светом кнезу Владимиру, који је крстио Русију 988 године.

Нови руски празник је добар пример да се замислимо не само о историјском избору предака, већ и да изаберемо сопствени животни пут. Управо тако је поступио пре више од 1000 година велики кнез Владимир Свјатославович. Како читамо у летописима за две године до историјске одлуке он се латио изучавања основних религија Европе и Западне Азије. Прво је вођа Древне Русије позвао у Кијев мудраце из различитих земаља, затим је послао паметне људе у иностранство да изучавају вере. Као резултата свега тога велики кнез је имао представу о основним, како би сада рекли геополитичари, типовима светске цивилизације.

Руски амбасадори који су посетили православну Византију су били зачуђени лепотом црковне службе у Софијском храму Цариграда. „Нисмо знали где смо, да ли на небу или на земљи", - рекли су они великом кнезу. Према речима древног летописца, управо је то одредило избор кнеза Владимира у корист хришћанства. Ипак, причајући о тим догађајима, аутор летописа не спомиње неке важне детаље. Ради се о томе да је у старој Русији и у самом Кијеву већ било хришћанских цркава, свештеника и верника. Православне храмове је подизала бака Владимира велика кнегиња Олга. Ипак хришћани у Русији су се појавили раније. Према сведочанствима старих грчких летописа, у средини првог века у Херсонес на рибарском чамцу је допловио апостол Андреј Првозвани. Нова историјска истраживања сведоче о томе да он није само посетио место где је касније настао Кијев, већ и дошао до северо-западне Русије. Из Новгорода је по реци Волхов допловио до Ладошког језера, а затим до Валаама. На својем путу кроз целу Древну Русију он је крстио хиљаде пагана.

Испада да је велики кнез Владимир, за чију владавину је Русија постала моћна земља, имао задатак да заврши крштење земље. Изучавајући веру и обичаје суседних земаља, он је тражио пут развоја који највише одговара духовним стремљењем свог народа. Образац за њега је било православно царство Византије.

Крштење Русије је предодредило историјску судбину земље, зато је тај датум постао државни празник, који је значајан не само за те Русе, који су православни верници, већ и за све без разлике на верску или религиозну припадност, сматра руководилац Службе за комуникацију Одељења спољних црковних веза РПЦ отац Георгиј Завершински:

Радио се о томе да је крштењем Русије учињен историјски избор. Он је одредио развој земље за многе векове. Та култура, традиција коју данас имамо - то је резултат избора, који је направио кнез Владимир.

Крштење је духовно рађање човека, али у овом случају то је било самоопредељење читавог народа, учињено владарем. Крштење је избор одређеног културног модела, модела развоја народа, а у индивидуалном случају, избор који човек за себе чини како би изградио свој живот.