Гласови поред воде: са македонског на руски

Почетком септембра у Москви је традиционално одржан 23. међународни сајам књига, који представља једну од најпосећенијих и најважнијих културних манифестација земље. На сајму су била представљена дела не само домаћих аутора, већ и разноврсна дела страних писаца. Посебно се издвајао штанд који је представљао македонску књижевност и културу. Овде је одржана презентација антологије савремене македонске поезије Гласови поред воде. О детаљима Олга Журављова.
 

Испоставило се да је Антологија македонске поезије прилично обимна књига у тврдом повезу. У њој су сакупљена дела 65 истакнутих македонских песника разних генерација, који су дали свој допринос развоју македонске поетске традиције. То су Венко Марковски, Блаже Конески, Славко Јаневски, Ацо Шопов, Матеја Матевски, Гане Тодорвоски, Влада Урошевић, Никола Маџаров, Владимиур Мартиновски и други.
 

Презентацију је свечано отворила министар кулутре Републике Македоније Елизабета Милевска-Конческа. Министарка је истакла да су Гласови поред воде збирка у коју је ушло оно најбоље у македонској поезији.

Мислим да антологија носи такав назив делимично зато што у Македонији постоји предивно Охридско језеро, чијом се природном лепотом наш народ с право поноси. Многе македонске песничке вечери се одржавају на обали овог језера, износи утиске Елизабета Милевска-Канческа. Мени се чини да је посебно важно што је стваралаштво македонских песника и писаца представљено у оквиру Московског међунаордног сајма књига. Појавила се могућност да представимо читаоцима у Русији достигнућа македонске књижевности и могућост да они схвате менталитет и осећање света мојих сународника. Мислим да стваралаштво македонских писаца може да заузме достојно место у европском културном простору, рекла је Елизабета Милевска-Каческа у свом интервјуу радију Глас Русије.
 

Презентацији је такође присуствовала преводилац антологије Гласови поред воде, књиге Македонске приповетке и Савремена македонска драма Олга Пањкина. Олга сматра да су у антологији заступљени најразличитији књижевни правци и стилови.

Тамо има свега. С једне стране, присуствује извесни помак од стварности, од националног аспекта, окретање општенационалним проблемима, али са друге, присуствује национални колорит, националне противречности, које одражавају дух македонског народа.
 

Индикативно је да се радећи на преводу Олга Пањкина трудила да пренесе садржај песме. Очувавши при томе форму изворника. То је био врло сложен задатак.