Упозорење монаха манастира у Сасама

СРЕБРЕНИЦA - Монаси Григориjе и Методиjе одлучили су да, послиjе низа атака на манастир Пресвете Богородице у Сасама код Сребренице, затраже стални полициjски надзор над овом православном светињом.

Ова светиња jе трн у оку Бошњацима коjи су се вратили у оближња села, посебно женама коjе живе у непосредноj близини манастирског комплекса.

- Тек што смо риjешили проблем бетонирања корита рjечице коjа протиче поред манастира, услиjедила jе буjица увреда и тешких клетви од наших комшиjа - испричао нам jе монах Григориjе о мукама и бригама коjе су их посљедњих дана притисле.

Када jе епископ зворничко-тузлански господин Василиjе 2002. године озваничио реконструкциjу и обнову манастира у Сасама, саграђеног 1242. године, ниjе ни слутио на какве ће све препреке наилазити jер у сребреничким брдима обнавља задужбину краља Уроша Првог Немањића.

- Док смо 17. jула крчили земљиште у непосредноj близини манастира дошле су четири Бошњакиње и почеле да вриjеђаjу раднике и мене. Замолио сам их да се удаље и да нас не узнемираваjу, али jе jедна од њих по имену Хаjра, на моjе молбе узвратила каменицом - рекао jе монах Григориjе.

Да jе тим женама, као и бошњачкоj власти у Сребреници, трн у оку оваj духовни и историjски бисер не само Подриња, него циjеле БиХ, потврдиле су ове повратнице и наредног дана када су се окомиле на раднике коjи су уређивали стазу у кругу православне светиње, старе близу осамсто година.

- На мети ових Бошњакиња били су младићи коjе смо ангажовали на бетонирању стаза између конака и манастирке цркве. Било jе тешко слушати њихове ужасне клетве: "Да Бог да вам на том мjесту убрзо гробови били", "jедан jе Aлах" - рекао jе нашем листу монах Григориjе не желећи да понавља све непримjерене риjечи коjе су радницима и монасима упутиле ове жене.

Ниjе им остало ништа друго него да затраже помоћ локалне полициjе коjа jе дошла у Сасе и службено забиљежила све што се дешавало током дводневних инцидената.

- Откако смо почели обнову манастира, више пута смо морали да тражимо помоћ полициjе. У бошњачким селима, коjа се налазе изнад манастира, била jе направљена брана на рjечици и кад год бисмо уређивали и бетонирали корита, неко jе пуштао воду, тако да су наилазили таласи коjу су све односили - пожалио се монах Григориjе и подсjетио да су ови проблеми риjешени послиjе доласка полициjе коjа jе обишла сва села коjа се налазе у брдима изнад манастира.

Монаси су истакли да су посебно изненађени што су синови Бошњакиња, док су оне вриjеђале и узнемиравале раднике, уживали мало даље од манастира одакле су, пекући jагње, ниjемо гледали и слушали оно што су њихове маjке или рођаке говориле људима коjи брину о манастиру и животу у њему, као и радницима коjи на врелим jулским жегама зарађуjу своjу кору хљеба.