СТО: плусеви и минуси

Питања везана за будуће ступање Русије у СТО размотрили су у Москви учесници 5. Међународног конгреса Отворена Русија: партнерство за моденризацију.

Састанак је одржан у московској бизнис-школи Сколково, изграђеној пре неколико година про пројекту светски познатог британског архитекте Дејвида Аџаје. Учесници форума – новинари, финансијери и политичари, руководиоци предузећа малог и средњег бизниса, представници амбасада и међународних привредних комора из 30 земаља света, допутовали су како би размотрили питања међународне сарадње. Главна тема је предстојеће ступање Русије у СТО. О перспективама размишља посланик Државне дуем Анатолиј Аксаков.

Русија већ испуњава услове СТО, понекад, нажалост, на штету својих интереса. То је вероватно неопходност, пошто су све велике привреде света чланови СТО. Истовремено то је и одређено оптерећење, оно је везано са тим што нам неће поћи за руком да доносимо протекционистичке одлуке мимо потписаних споразума.

Неки експерти сматрају да ће од ступања Русије у СТО највише страдати пољопривреда. Са тим се не слаже Владимир Ткаченко, заменик директора одељења за трговинске преговоре Министарства за економски развој РФ.

Наши произвођачи кажу: Дајте нам да развијамо производњу. Ми то чинимо – примењујемо тарифне квоте. То је инструмент који се допушта у СТО, и код нас пољопривреда за сада не назадује. Друга теза која се често чује је да наводно СТО не допушта државну подршку пољопривреде и индустрије. Није сасвим тако, једино ограничење је по обиму пољопривредних субвенција. Оне обавезе које преузимамо на себе, истина, ми их за сада нисмо усагласили, али смо томе већ пришли, неће значити смањење државне подршке пољопривреде коај се код нас у земљи пружа последњих година. Зато катастрофичке сценарије, искрено говорећи, не делим.

Владимир Ткаченко је истакао да од ступања Русије у СТО биће на добити руска металургија и хемијска индустрија. Представници ових грана данас се суочавају са највећим ограничењима на међународним тржиштима.