Носталгија за садашњицом

Главна сензација фестивала руског филма Кинотавр, завршеног у Сочију, престоници Зимских Олимпијских игара 2014. године била је додела главне награде За најбољи филм Равнодушности режисера Олега Фљангољца.

Носталгија за садашњицом – управо тим речима може се одредити одлука жирија на челу са његовим председником, сценаристом и режисером Александром Миндадзеом.

Вратили смо се 20 година уназад и сетили се времена када је на филму најважнији био филм, а не новац – рекао је на додели награде председник жирија. У интервјуу за Глас Русије Алсекдандар Миндадзе признао је после проглашења резултата конкурса:

Примили смо овај филм као поруку из другог доба и дело другог координатног система. То смо наградили.

Режисер Олег Фљангољц је почео да снима Равнодушност пре 20 година. Снимање је започело 1989. године. Филм није био завршен на време, почетком 90-их никоме није било до филма, признао је режисер. Али ипак вратио се свом филму, својим младалачким сновима. То је црно-бели филм, чија радња се дешава у Москви почетком 60-их. Главну улогу игра млади Фјодор Бондарчук, коме је као и режисеру, у то време било 22 години. Херој бондачурка је аутомеханичар Петја, заузет тиме што покушава да позове на састанак девојку по имену Жужа, са којом се упознао на игранци. Али Петју стално одвлаче друг чудак, бандити од којих бежи п Москви од пре пола века. Још један јунак филма је анимирани пас Тузик, који је побегао из дајне лабораторије у којој су га припремали за лет у космос. Појављује се извесна паралела: прави живот и цртани филм. Испао је лак, светао, романтичан филм, снимљен са омладинском безбризношћу и вером у идеале, на које су сада сви заборавили. Између осталог главни глумац Фјодор Бондарчук признао је за Глас Русије да одлично памти о чему се тада сањало.

Сањало се о вечном братству, стваралаштву. Сањоло се да ћемо преокренути свет, кинематографију. Делимично то је пошло за руком. Постојао је такав васионски романтизам који вероватно увек постоји у студентско доба. Али да је макар један његова део прешао у одраслије стање, било би одлично. Мало коме то полази за руком.

Финале Равнодушности то потврђује. Без финансијске подршке Фјодора Бондарчку,а о чему је више пута говорио режисер филма, филм би и остао намера. Време диктира своја правила игре, и јучерашњи романтичари морали су да се уклапају у нови координатни систем. Фјодор Бондарчук, који је сањао да окрене и свет и кинематографију, постао је успешни глумац, бизнисмен, бави се режијом. А Олег Фљангољц који је сањао да прави велике филмове, све ово време снимао је спотове. Он није ни претпостављао да ће његова Равнодушност бити проглашена за најбољи филм. Отпутовао је са фестивала, не чекавши финале. На сцену се по главну награду попео Фјодор Бондарчук који је очигледно био збуњен.