Дан Каспијског мора: Празник са сузама у очима

12. августа се по четврти пут обележава међународни Дан Каспијског мора – датум утврђен на иницијативу УН у част склапања Техеранске конвенције, тачније Оквирне конвенције за заштиту морске средине Каспијског мора. Потписале су је земље Каспијског региона још 2003. године. Осам година касније експерти, како еколози, тако и политиколози, слажу се у мишљењу да нема баш шта да се прослави.

Каспијским регионом назива се пет земаља које се налазе око мора. То су Русија, Азарбејџан, Казахстан, Иран и Туркменистан. Ове земље и дели и обједињује Каспијско море. Уникална водена површина у чијој обалској зони живи преко 5 милиона људи. Још у северном делу акваторијума живи преко 90% светске популације јесетри и многе јединствене врсте живитиња као што је каспијска фока. Ту пролазе светске машруте миграције птица селица.

А што је најважније, са данашње тачке гледишта човечанаства, богатство, а уједно вечито проклетство Каспија су огромне резерве нафте и гаса по обалама и на дну. Због тога је Каспијско море тако тешко поделити. Зато га је тако лако изгубити.

Научници су прорачунали да цурење нафте само из једне бушотине, при чему у мањим размерама него у Мексичком заливу, у року од месец дана, може да буде довољно за погибију читаве биоценозе мора. Каспијско море у ствари није никакво море. То је највеће језеро на свету које није спојено са Светским морем.

Нафта се у Каспијском мору вади више од 150 година. Али по обалама. Сада светске корпорације планирају да оду на дно. Казахстану је већ предложен пројекат освајања налазишта у вредности од 136 милијарди долара. Такве размере нису се виделе ни у сновима. Нафте има довољно за око 50 година. Затим ће је човечанство заменити другим енергентима.

Говори координатор програма екологизације индустријске делатности Центра за заштиту дивље природе И(гор Шкрадјук.

У Каспију постоје три еколошке опасности. Прва су ловокрадице. Уништавање рибе, у првом реду јесетре, и каспијске фоке. Њена бројност се смањила у постсовјетско време десет пута. Друга је то што на његовим обалама и на дну постоје нафта и гас. Компаније теже да их ваде, а трошкове експлоатације, пре свега загађење да отписују на стране конкуренте. Нафта се разлива по мору, а гас садржи врло много сумпора. Тровање воде и ваздуха сумпором је страшно, при чему не само за фоку. Трећа претња је глобално загревање и увећање исушивања оних места одакле према мору теку реке. Умањење слива ће значити да ће море постати плиће. Значи, појава бившег дна по којем ветар тера гомиле соли. Проблеми Каспија захтевају напоре не просто регионалне, већ глобалне.

С консолидацијом напора ствар за сада лоше стоји. Суседи из Каспија никако не могу да одреде његов правни статус. Иран је предложио да се море подели на једнаке делове – свакој земљи по 20%. Баку одбацује такав принцип поделе. Јер тада трећина каспијског дела Азарбејџана прешла би под јурисдикцију Ирана.

Ових дана, од 10. до 12. августа у казахстанском Актау, где се одвијају манифестације међународног Дана Каспијског мора, у току је треће заседање Оквирне Техеранске конвенције. У њој учествују делегације свих пет прикаспијских земаља на челу са руководиоцима ресора за заштиту природе, представници угледних међународних организација, невладиних организација и компанија за експлоатацију сировина. Очекује се потписивање два протокола. Први о регионалној спремности, реаговању и сарадњи у случају инцидената које изазову загађења нафтом, други о оцени деловања на животну средину у трансграничном контексту.