Берлински зид: Зид и његова сенка

Може ли се сматрати 50-годишњица изградње Берлинског зида јубилејем? Такво питање постављају себи ових дана и политичари, и експерти, и новинари. Заиста, под јубилејем обично се схватају свечани и празнични датуми. А како се може обележити педесетогодишњица објекта који се обично сматра симболом раскола Немачке и Европе, симболом хладног рата? У сваком случају, овај датум је немогуће избрисати из историје, ма колико он био противречан.

Чини се да је за пола века протеклих после 13. августа 1961. године о Берлинском зиду речено и написано све. Наравно, најраширенија пресуда политичким архитектама објекта који је постао ствар прошлости је закључак да су власти бивше Источне Немачке на жесток и варварски начин покушавале да преграде својим грађанима пут ка слободи и демократији. Тачније, на Запад.

Данас је зид за многе постао егзотика, а обилазак његових фрагмената који су се негде сачували туристичка атракција. Али спорови о самом зиду трају до данас. Занимљиви детаљ. Ових дана немачка агениција Форса је анкетирала становнике Берлина поводом њиховог односа према догађајима до пре пола века. И испоставило се да је 25% анкетираних делимично сагласно да је подизање Зида било неопходно и оправдано, а 10% оцењује ову чињеницу као искључиво позитивну. Парадокс? Не сасвим, сматра бивши дипломата, главни научни сарадник Европског института, доктор политичких наука Игор Максимичев, који проучава проблеме Немачке од 1956. године.

Све политичке појаве, и прошле и данашње, много су сложеније него што на први поглед делују. По мени, не може се представљати ствар тако да је Зид симбол раскола Немачке и Европе. То је пре последица раскола. Јер Зид се појавио 16 година после 1945. Све то време између Западне и Источне Немачке псотојао је неконтролисани прелазак границе. Појава Зида је постала реакција на дејства Запада.

Игор Максмичев, као и други политиколози, сматра да приликом оцене одлуке о изградњи Зида треба узимати у обзир историјски конеткст. Фиксирање граница између два дела града на парадоксални начин, по изразу Максимичева, допринела је смањењу напетости. Тачније, говори научник, на Западу су тада схватили да плодове победе СССР 1945. не могу да се одузму, треба или ратовати, или тражити други начин. И такав начин је пронађен – Немачка се ујединила, али касније.

Што се тиче носталгије дела бивших грађана Источне Немачке за својом прошлошћу, научник то објашњава тиме што приликом уједињења земље нико није питао под којим условима ће се стварати јединствена држава. И они позитивни моменти који су постојали у социјалном уређењу Источне Немачке били су једноставно одбачени.

И последње. Берлински зид није пећински проналазак власти бивше Источне Немачке. Данас, у 21. веку, на планети има најмање 15 исто тако мрачних зидова са бодљикавом жицом и осматрачницама. Да ли ће и они добити своје јубилеје?