Спас Грчке ради спаса Европе

Лидери ЕУ почињу данас маратон антикризних сусрета на вишем нивоу. Први пут у историји те заједнице ће у Бриселу за 4 дана бити одржано 3 европска самита. У недељу је одржан редовни јесењи самит 27 земаља-чланица ЕУ. Европска финансијска криза ће бити разматрана индиректно – реч је о стратегији економског раста у Европи, о припреми самита велике двадесеторице у Кану, борби против глобалне промене климе, ситуацији у Либији.  На крају ће лидери ЕУ захвалити на активном раду председнику Европске Централне банке Жану-Клоду Тришеу, кога ће заменити бивши шеф Централне банке Италије Марио Драги.

Дискусије се очекују увече, када ће се за вечеру за други самит у ужем саставу окупити лидери 17 земаља зоне евра. Они ће разматрати мере за борбу против кризе суверених дугова држава еврозоне, као и питање реформе Европског фонда финансијске стабилности. Најзад, 26. октобра ће бити одржан трећи самит, на којем се планира усвајање вишегодишњег програма финансијске помоћи Грчкој.

Главни терет, који вуче Европу на дно је Грчка. Због немогућности да се изради јединствено мишлење о томе, који део исплата треба тој земљи опростити – 20 одсто, како се планирало лети или 60 одсто – самит је пренет са 17. септембра за 23. октобар.

Европске трговине уочи самита ЕУ су завршене  у црвеној зони. Лидери смањења  на 6 одсто су белгијско-француска Dexia, немачки  BNP Paribas и француски  Societe General. Прва је била жртва сопствених дугова, две друге су страдала од улагања огромних износа у куповине грчких обвезница.

Словачка, без обзира на финансијске тешкоће, на крају крајева је одобрила реформу Европског фонда финансијске стабилности, односно, пристала је да помогне Грчкој. Међутим, Немачка и Француска дискутовале су о начину, на који се то може учинити. Канцелар СРН Ангела Меркел је иступила за претварање фонда у осигурача са могућношћу  да прикупља награде од обвезница земаља-дужника. Председник Француске Никола Саркози је са своје стране убеђен да је фонду неопходно пружити банкарску лиценцу. Према мишлењу економисте Игора Николајева, Немачка у овом случају делује логичније.

Немачка је основа економије еврозоне. Њен положај је најстабилнији. Узимајући у обзир нестабилну ситуацију у Француској, не смемо да заборавимо да ће после евентуалног дефолта Грчке пре свега страдати управо француске банке.

Међутим, Грчка није једини проблем Европе. Следе  Португалија, Ирска, Шпанија и Италија. Рејтиншке агенције стално смањују њихове рејтинге.  Moodi’s је већ упозорила Француску. Међутим, Европљани, изгледа, за сада на то не мисле. Главно је шта сви чекају од бриселског самита – усвајање разумљивих решења о  расподели средстава Европског фонда.

Док у Бриселу одлучују, у Грчкој харају нереди. У протестним акцијама у Атини је учествовало 150 хиљада људи. Услед сукоба с полицијом је један човек погинуо, 200 рањено. Експерти прогнозирају коначно решење грчког питања почетком новембра на самиту  велике двадесеторице. Међутим, нереди у центру Грчке могу да убрзају тај процес.