Кренуло је…

Протекле недеље практично су решене две дуготрајне интриге у области економије. Лидери земаља еврозоне су најзад ускладили антикризни план.  Прво је извесна стабилност одушевила инветиторе, Међутим, анализа предлога је резултирала недоумицом експерата и учесника тржишта. Други догађај – Русија је најзад ушла у финалну фазу учлањивања у СТО.

Да би се ускладио пакет мера за стабилизацију еврозоне требало је 2 године, 14 самита и милијарде евра, које су изгубила светска тржишта због укупне неодређености. Чак ни оптимисти нису се надали да ће план бити разрађен и усвојен пре новембарске седнице лидера двадесеторице. Међутим, ноћу између 26. и 27. октобра стране су се договориле да опросте Грчкој половну њеног дуга (око 100 милијарди евра), издвоје Атини скоро исто толико новца у виду кредита, рекапитализују више од 90 европских банака и повећају на 1 трилион евра Европски фонд финансијске стабилности. Учесници самита су били свесни да је у тој ситуацији одуговлачење смртоносно, зато  се не сме чудити таквом резултату.

Тржишта ефеката су поздравила одлуку европских лидера скоро  општим растом. Међутим, ускоро ћемо бити сведоци озбиљног кориговања, - уверен је Дмитриј Тратас Системски проблеми – буџетског дефицита и огромног државног дуга на периферији зоне евра нису решени, а грчки преседан прети ужасним последицама, - истиче експерт.

Одлука о опраштању дуга Грчкој је опасни преседан. Друге проблематичне земље – Италија, Португалија, Шпанија, заборављена Ирска, природно је да имају право да питају: шта ће с нама? Еу, свакако, нема новац за све.

Грчко питање је решено на леп начин, уз помоћ приватних банки. Оне нису имале избор. Државни дуг Атине мора да буде смањен на 120 одсто бруто-домаћег производа. Међутим, за неколико година ће он опет износити око 200 одсто, - сматрају економисти, јер је грчка економија  исцрпела  све резерве раста. Друго је спорно решење о ЕФФС. Формално ће његове резерве бити  искоришћене за подршку Италије и Шпание, као и за рекапитализацију банки.  Међутим, чак и поменути повећани обим од 1 трилиона можда неће бити довољан.

У петак су одржане консултације шефа ЕФФС Клауса Реглинга с руководством Кине. Стране су демантовале гласине о издвајању 100 милијарди евра од стране Кине, изјавивши да  преговори још трају. С друге стране, Пекинг већ поседује европске обвезнице у износу више од 500 милијарди евра. Ако Кина одлучи да инвестира у ЕФФС, она ће, природно,  тражити неке преференције: рецимо, учешће у европској економији.

Поред Кине, и другим чланицама БРИКС се предлаже учешће у попуњавању ЕФФС. Русија је спремна да размотри такву варијанту, - изјавио је у интервјуу Гласу Русије помоћник председника РФ Аркадиј Дворкович. Међутим, учешће у стабилизационим процесима мора да се координира  с другим чланицама организације, - истакао је Дворкович.

Спремни смо да учествујемо у механизмима стабилизације, пре свега преко ММФ. Ми и данас то чинимо и спремни у случају неопходности повећавати напоре.  При томе повећање капитала у ММФ и, у складу са тиме, наших улагања у њега мора да се одвија истовремено с прерасподелом удела у ММФ и повећањем угоге земаља у развоју, земаља БРИКС у одлучивању.

Важни догађај у контексту развоја руске економије је продор у преговорима о учлањивању у СТО. Протекле недеље Грузија, једина од 60 чланица те организације, ко се противи  учлањивању РФ, направила је велике уступке. Под притиском европских партнера она је поднела варијанту споразума с Московом у мониторингу трговине на границама с Абхазијом и Јужном Осетијом. Управо та тачка је била камен спотицања за Тбилиси. Међутим, ако Грузија пожели да блокира преговоре, друге заинтересоване стране ће моћи да је убеде да то не чини, - сматра финансиста Валериј Пивењ.

Русија ће бити примљена. Постоје принципијелне намере земаља ЕУ. На Грузију ће бити извршен притисак чак и у случају ако Русија не прихвати ову варијанту компромиса. Мислим да ће Грузија правити уступке, а не Русија.

Без обзира на очигледне предности учлањивања у СТО – просечни потенцијал бруто-домаћег производа ће се постепено  повећати за 3 до 5 одсто, све до сада су многи уверени да Русија мора да сачека. Валериј Пивењ сматра  те сумње неоснованим.

Резличити сегменти ће реаговати различито. Међутим, на преговорима у таквом случају усвајане су пакетни споразуми међу земљама, у којима су биле уговорене различите повластице. Русија није угрожена јер су све гране економије заштићене. При томе Русија се нада да добије већу корист од могућности извоза производа  хемијских и металуршких компанија које ионако имају квоте на страним тржиштима.

Оцењујући протеклу недељу, могуће је резимирати: усвојене одлуке су унеле неку одређеност у светску економију, у сваком случају, за извесно време. Међутим, пратећи борбе на подручју европске кризе, инвеститори су изгледа заборавили о проблемима САД и Кине. Вашингтон не успева да савлада раст незапосљености, а Пекинг је забринут због успоравања темпа раста. Према прогнозама аналитичара, идуће недеље ће управо ти показатељи опет утицати на расположење инвеститора.