Острво неслободе

30. октобра у Русији помињу жртве политичких репресалија. У Татарстану је откривен споменик на острву Свијажск, где је некада био логор политичких затвореника. Тамо су тамновали не само грађани Совјетског Савеза, већ и Аустрије, Немачке, Мађарске, Пољске, Румуније, других земаља. Многи су сахрањени у овој земљи.

Споменик  се састоји из стеле од белог мрамора високе 2 метра, у коју је  монтирана затворска решетка, преко које је пружена рука која пушта голуба – симбол слободе.

Древни град-тврђава Свијажск, саграђен у 16. веку  на острву у реци Волга близу Казања, у 20. веку су називали острвом неслободе. Репресалије су овде почеле још у време грађанског рата. 1918. године код Свијажска су вођене огорчене борбе. Бољшевик Лав Троцки, командант Црвене армије,  на сурови начин је уводио дисциплину. Он је  наредио да стрељају сваког десетог војника од оних ко је самовољно  напустио положаје.

1930-50-х година у Свијажску у поправно-радном логору НКВД-а били су  затвореници за антисовјетску делатност, - прича директор државног музеја Острво-град Свијажск Артем Силкин.

Протекле године у време радова на инсталацијама нађен је масовни гроб из времена постојања  логора. Број посмртних остатака је био толико велик да је било одлучено да се тамо уреди спомен-зона и стави спомен-знак. Практично  по читавој територији Свијажска нађени су гробови из времена репресалија и грађанског рата.  Близу Успенског манастира су нађене лобање  младих људи с траговима метака. Претпоставља се да је то гроб из 1920-30-х година.

Преко Свијажског логора је прошло ститине хиљада затвореника – војници и радници, сељаци и свештеници, људи различитих националних припадности и вероисповести. Већина од њих није извршила злочине, они су били  оптужени из  апсурдних разлога.

Пуни списци погинулих у логорима на територији Свијажска ће бити објављени у Књизи Сећања тог острва. Данас се подаци прецизирају. Кустоси музеја се надају на помоћ очевидаца тих догађаја и њихових рођака. У Свијажску се планирна отворити музеј историје политичких репресалија.