У Европи мирише на самоубиство

Подводећи резултате године на измаку, европски социолози и психијатри дошли су до неочекиваног и истовремено страшног открића: прво место по броју самоубистава у ЕУ уверено је заузела Грчка. Број случајева самоубиства у тој земљи само од јануара до маја 2011. године скочио је за 40% у поређењу са сличним периодом 2010. године. Већина самоубица су мушкарци и жене средњих година, из средине бизнисмена и финансиста. Мада воде у тој жалосној статистици Грци, аналитичари не искључују да епидемија самоубистава може да захвати и друге европске земље.

Бојазни лекара и социолога нису случајне – дуго времена горњи ред „рејтинга“ самоубистава у ЕУ стабилно је заузимала Литванија. А сасвим недавно Грчка је стајала на последњем месту у Европи по броју самоубистава. Тешко је чак претпоставити какве размере може да поприми самоубилачка тенденција и које су територије на реду, пошто је узрок један – економска криза. По мишљењу психијатара, велики значај има околност као што је повољна средина за распростирање вируса самоубиства, ако тако може да се каже. Од 1945. године основни део континента, не рачунајући бившу Југославију, живео је без ратова, не осећајући глобалне економске потресе. На крају је Европа изгубила некадашњу отпорност на срес, сматра кандидат психолошких наука Сергеј Јениколопов. У интервјуу за Глас Русије он је истакао:

У последњих годину, годину и по дана, чак и више, од почетка финансијске кризе пораст бриге за своју будућност, за будућност своје деце, за то да треба затезати каишеве, све то је допринело да велика количина људи са нестабилном психиком почне да прибегава на први поглед чудним дејствима. Нормални, мирнији људи, организују протестне акције у својим синдикатима, иступају на митинзима, на гласањима и слично. А први тип људи бира такве поступке као што је самоубиство.

Велики проблем, по мишљењу експерата, састоји се такође у одстуству изграђеног система служби психичког здравља, како у Грчкој, тако и у Европи у целини. У истој тој Грчкој, на пример, психолози и лекари већ позивају власти да разраде национални програм борбе против самоубистава. Али актуални режим строге економске политике не допушта да се финасира такав скуп пројекат.

Пошто је скоро немогуће прогнозирати даљи развој економске кризе и његове последице – нестабилно психичко стање људи – у размерама читавог континента, неки експерти позивају на хитне мере већ сада. На пример, да се за почетак формира међународна истраживачка група психолога, психијатара и социолога. А за сада код обичних грађана остаје једина нада у економски опоравак Европе.