Заблистало "Острошко благо"
Симоновић је награђен на анонимном конкурсу за необјављени рукопис "Судбина острошког блага", који расписује Фондација "Драгојло Дудић", чији је оснивач Републички одбор СУБНОР-а Србије.
Драгојло Дудић (9. 12. 1887, село Клинци код Ваљева - погинуо 29. 11. 1941. код Мачката, Ужице), био је земљорадник, револуционар и писац. Рођен у богатој патријархалној заједници гдје се сматрало да је школовање и учење само за градску дјецу. Завршио је основну школу а сам научио латиницу и енглески језик. Постао је најписменији и најначитанији сељак у Србији, један од најузорнијих домаћина у свом крају.
- Ова награда за мене има посебну драж и тежину јер је ријеч о признање које носи име човјека који је без сумње био најписменији српски сељак, а који је прошао чак четири рата. Погинуо је 1941. године у борби за слободно Ужице. Због храбрости коју је исказао том приликом проглашен је за народног хероја. Његово име се и данас у Србији изговара са великим поштовањем, а дјело се чува од заборава. Он је прошао оба Балканска рата и голготу Првог свјетског рата. Као сељак на Солунском фронту научио је чак и енглески језик - истиче видно узбуђен Симоновић.
Између Првог и Другог свјетског рата Дудић је сарађивао у више листова и часописа, укључујући "Политику", "Радничке новине", "Рад", "Народну правду" и зборник сељака писаца "За плугом". Организатор је Устанка у Другом свјетском рату у западној Србији 1941. против окупаторске војске нацистичке Њемачке. Проглашен је за народног хероја. Читава Драгојлова породица учествовала је у Народноослободилачкој борби. Његов "Дневник", важно свједочанство о првим мјесецима устанка у Србији, објављен је 1945. године.
Симоновић истиче да га радује што је признање стигло у, како је оцијенио, "вучјим временима, у времену када се настоје поништити све тековине НОБ -а".
- Драгојло је био уредник многих часописа, писао, био хапшен, а иза себе је оставио свој "Ратни дневник". И то је био један од разлога да се оформи ова Фондација и установи истоимена награда за публицистику. Посебно сам задовољан јер је то један од доказа да се традиција НОР-а не ниподаштава и да се данас на овај начин чува од оних који покушавају да је оскрнави - наглашава Симоновић, кога посебно радује чињеница да је ове године прва награда додијељена баш њему.
Симоновић додаје да се нада да ће књига "Судбина острошког блага" наредних мјесеци бити публикована.
- Овим рукописом покушао сам да се примакнем истини о судбини острошког блага, да доведем до краја причу о три велике хришћанске реликвије, а које се данас налазе на Цетињу. Такође, да расвијетлим "мистерију" о великом сафиру који данас недостаје на икони Богородице Филермосе. Односно, да откријем ко је и када оскрнавио ову икону и укажем на пут који ће довести до коначног разрјешења ове енгиме и тога шта се заиста дешавало на Острогу. Али, не само када је у питању државно благо, већ и оно са двора Карађорђевића. Такође, да покушам да дођем до имена свих оних који су учествовали у грабежу - наглашава Симоновић.
Иначе, ово није прва награда цијењеном писцу и новинару. Симоновић је добитник Децембарске награде Подгорице. Колеге новинари више пута су Симоновића награђивали значајним признањима - награда "Политике", "Политике експрес", Удружења новинара Црне Горе, награда за животно дјело Савеза новинара Србије и Црне Горе.
Досад је објавио књиге "Мијат и Мојсије", "До смрти и натраг", "Огњена Марија ливањска", "Недоходу у походе", "Зеко мали", "Живот на седам жица", "Тамницама никад краја", аутор је монографија о Пивском манастиру и поводом 125 година новинарства у Црној Гори и дјела "Ријеч скупља од живота"...
Био је члан или сарадник свих значајнијих писаних медија у бившој СФРЈ. Исту праксу наставио је сарађујући и са медијима који данас излазе у Србији и Црној Гори. Читаоци веома често могу наићи на његове интересантне прилоге, увијек из прве руке, и у нашем листу. Такође, у "Дану" је објавио и низ веома запажених фељтона. Тренутно је ангажован као новинар редакције "Вести".
Жири је рекао...
У образложењу жирија се наводи да првонаграðени рад представља врхунско публицистичко дјело, којим је бачена трајна свјетлост на случај злата и драгоцјености Краљевине Југославије, које су у априлу 1941. године склоњени у манастир Острог у Црној Гори. Рукопис "Судбина острошког блага" представља свједочанство о једном трагичном времену, а у образложењу жирија се каже да Симоновић "не амнестира, нити осуðује актере тог времена, већ ненаметљиво, а успјешно реконструише и објашњава сва збивања везана за судбину тог блага".
Ремек дјело
Нобеловац Иво Андрић је о "Дневнику 1941" Драгојла Дудића записао:
"То је један од оних записа у чијем постанку књижевни планови и амбиције нису играли никакву улогу, а који управо зато имају и за књижевност огромну документарну вредност, и који се, што је најчудније, и сами уздижу до непосредног правог књижевног израза".
- Извор
- Дан
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









