Тежак избор Срба

За разлику од већине других европских земаља, у Србији парламентарни и председнички избори традиционално имају облик серије у наставцима. Прво гласање само оцртава контуре будућег облика структура власти. Судбина председничке фотеље решава се у другом кругу. Што се тиче распореда снага у Народној Скупштини, резултати гласања које објави ЦИК постају само карте у рукама лидера водећих странака које започињу политички пасијанс. Његов распоред разматра наш коментатор Петар Искендеров.

Последња предизборна анктирања сведоче о релативној једнакости снага основних претендената на дужност председника и места у Народној скупштини. Све води ка томе да ће лидер Српске напредне странке Томислав Николић у првом кругу водити са мањом предношћу Бориса Тадића. У насталој ситуацији одлучујућу улогу треба да одиграју присталице социјалисте Ивице Дачића који у предизборној трци долази на треће место. Једна од водећих социолошких агенција Фактор Плус приказује следећу слику првог круга: Николић 36,1%, Тадић 35,7%, Дачић 11,3%. Уз овакав распоред снага коначни избор Бориса Тадића изгледа сасвим вероватно.

Страначке страсти Срба уколико се примене на парламентарне изборе, делују много фрагментарније. Али и овде су лидери исти – напредњаци Николића и демократе Тадића. Фактор Плус им даје 34,5% и 28,3%. Ипак, за разлику од предсседничких избора, шансе опозиције да формира већину делују озбиљније. Разуме се, ако јој пође за руком да привуче на своју страну посланице других странака, у првом реду присталице бишег премијера Војислава Коштунице. У том случају, према постојећим инфорамцијама, није искључена варијанта да Николић заузме дужност председника скупштине.

Али чак и та варијанта одговарала би ЕУ, која не крије да подржава председника Тадића и оне снаге које се обично називају проевропске. Мишљење експерта Института за славистику РАН Александра Карасјова:

Извесно време у јавном мњењу Србије остаће линија жестоког одрицања споразума са ЕУ.  Али пре или касније Србија ће се наћи у ЕУ. То је неизбежно. Да погледамо како ће се ЕУ понашати после избора. Ако се на власти у Србији поново нађе председник Борис Тадић и проевропска коалиција, може се очекивати постизање нових компромисних споразума између Београда и Приштине под окриљем ЕУ. Али и Русија не треба да заборавља на заштиту својих интерса у Србији, у првом реду економских. У сваком случају, споразуми о учешћу Србије у гасоводу Јужни ток и куповини србског нафтног монополисте Нафтне индустрије Србије од стране компаније Гаспромњефт били су потписани за време председника Тадића, уз сву његову оријентацију на Брисел.

Главни опонент курса председника Тадића за осигурање скроијег ступања Србије у ЕУ остају србски радикали. Њихов лидер Војислав Шешељ и даље се налази у истражном затвору Хашког трибунала и СРС је кандидовала његову супругу Јадранку Шешељ. Она обећава да ће се борити за то да се обустави процес интеграције Србије у ЕУ, пошто то по мишљењу радикала означава одустајање од Косова.

Последњих дана у србским медијима појавила су се саопштења да Хашки трибунал на молбу Тадића може да пристане на привремено ослобађање Војислава Шешеља како би му омогућио учешће у предизборној кампањи у Србији. Рачунало се да ће се на тај начин одвући гласови главног Тадићевог супарника Николића. Ипак избледа да је дати сценарио деловао превише авантуристички чак и за Балкан.