На бранику домаће књижевности

Редовна скупштина Удружења књижевника Србије одржана је јуче на Коларчевом Народном универзитету. Дневни ред заседања једне од наших најугледнијих и најважнијих културних институција обухватио је избор радних тела скупштине, извештај о раду Управе УКС, Надзорног одбора, Одбора за међународну сарадњу, Комисије за пријем нових чланова Социјалне комисије за пријем нових чланова, затим Социјалне комисије, Књижевних новина, Комисије за заштиту људских права, извештаји о изборима и раду подружница-секција УКС, затим Национална признања, Иницијативе и наставак трансформације УКС и статутарне промене. Уз то, на дневном реду скупштине нашла се и једна од најзначајнијих националних тема-Косово и Метохија. Наиме, усвајање резолуције о Косову и Метохији од стране свих чланова ове асоцијације која подразумева останак најсветијег дела српске земље у границама Србије сматра се једном од најважнијих тема овогодишњег заседања УКС-а.

Разматрано је, такође, и једно од битних питања, питање заштите домаће књиге и књижевности. Према речима Маринка Арсића Ивкова, председника Одбора „са жаљењем треба констатовати да одбор није учинио ништа за поправљање положаја књиге и књижевности у српском друштву иако је сада горе него што је икада било у историји Србије“, те да је „српској књижевности потребна рехабилитација“.

- С обзиром на чињеницу да се одбор бави суштинским проблемима савремене српске књижевности-статусом домаће књиге, књижевности и књижевника у друштву, који је толико неповољан да се свео на питање треба ли држави Србији српска књижевност-активирање рада одбора је неопходно, а иза њега треба да стане Управа удружења као и све чланство УКС. Окоснице предстојећих активности овог Одбора односиће се најпре на плану „субвенционисања домаће књижевности“, затим на ставу да „Удружење књижевника Србије као најстарија и најутицајнија организација српских књижевника мора бити институција на државном буџету, као и на бољем третману домаћих писаца заступљеним у школским програмима...

- Министарство културе, које се напрегло да после петнаестак година како се о томе прича озваничи општи закон о култури, неку врсту „устава“, већ за та два потеза заслужује исту похвалу, рекао је Срба Игњатовић, председник Удружења књижевника Србије, отварајући редовну годишњу скупштину ове угледне културне институције. Он је поред тога известио скуп о најбитнијим питањима и активностима удружења током претходних годину дана. Почев од стања у Књижевним новинама које захваљујући подршци Министарства културе Србије од милион и по динара и даље излазе Игњатовић се осврнуо на 44. међународне београдске сусрете писаца.

- Догодине су на реду 45. сусрети, у извесном смислу, јубиларни. Статистика каже да је на овим сусретима до сада учествовало преко 2.000 писаца из више од 60 земаља. Било је и актуелних и будућих нобеловаца. Ове године је било колико-толико скромније. У гостима смо имали педесетак писаца из иностранства и готово исто толико домаћих гостију, рекао је Срба Игњатовић, посебно нагласивши важност помоћи Министарства културе Републике Србије које је сусрете помогло са 600.000 динара, као и Скупштину града Београда која је приложила 400.000.

- За сваки утрошени динар на време смо поднели извештаје Министарству и граду. Поздрављамо праксу да се такви извештаји траже и подносе, а поготову поздрављамо чињеницу да су конкурси за пројекте, рад у 2008, објављени на време и ове године. И на њих смо се, наравно одазвали, истакао је између осталог Игњатовић. Наводећи неке од иницијатива он је споменуо „солидан рад“ Фонда „Радоје Домановић“, подсећајући да је управо наредна година јубиларна у односу на датуме рођења и смрти тог „вечно актуелног и потиснутог великана“, као и да је „на Фонду и на Удружењу, али и на Министарству културе да то не забораве.

Оно што је за Удружење књижевника Србије посебно значајно је чињеница да је у претходној години како Игњатовић каже започето систематско иновирање докумената, правилника и пословника, које је управо одржана скупштина и верификовала, укључујући статутарне дораде и промене.

- Све је то део неопходне трансформације Удружења, „продрмавања“ из летаргије. Али, изнад свега нам је потребно да се у његовом свакодневном раду и телима нађу млади људи. Што више млађих и младих људи од енергије и иницијативе, што мање пензионера, доказног материјала о остарелости друштва, нагласио је председник УКС-а. Он је између осталог говорио и о раду подружница, наглашавајући посебно чињеницу да посебно недостају подружнице у Нишу, Крагујевцу и Лесковцу. Иначе, у плану је реализација скупа, књижевне вечери и саветовања са представницима свих подружница у Београду, што ће бити остварено током наредних пола године. Оно што је новина када су статутарне промене Удружења у питању је да ће Управа убудуће бити и обавезна да планира полугодишњи и годишњи рад Удружења за чију реализацију ће бити како Игњатовић каже „задужена и одговорна“.

- Одговорност - била би то још једна новина, нов осећај за много писаца, што и даље умишљају да се васељена око њих врти, каже Игњатовић. Уз ову иновацију, планирана је и замена досадашњих чланских карата Удружења. На новим идентификационим картама чланова биће истакнуто регуларно име државе, а могуће је да ће уместо класичног облика „књижице“ бити пластичне, налик на банковне. После ове Скупштине УКС-а уследиће и мало ригорозније мере према нередовним платишама чланарине, којима ће у периоду за који нису плаћали исту бити ускраћено учешће у свим активностима асоцијације. Такође, сходно Статуту, Удружење је дужно да распише конкурс за секретара Управе, уредника часописа Сербиан Литерарy Магазине, уредника трибине.

НАГРАЂЕН НОВИНАР ГЛАСА

На скупштини су додељене и годишње награде и признања Удружења књижевника Србије. Тако су награде за животно дело добили Милорад Екмечић, Љубивоје Ршумовић, Драшко Ређеп и Радослав Златановић, док су посебна признања, плакете захвалности за трајни допринос угледу и развоју удружења додељене књижевнику Владану Ракићу, Мирјани Зековић, једном од наших највећих стручњака за маркетинг и односе са јавношћу, Вери Кондев, новинару Тањуга и Мили Милосављевић, новинару Гласа јавности.