Беда на Косову као у Тогу!

САД и Европска унија не одустају од наметања независности Косова и Метохије, упркос томе што, према свим економским показатељима, покрајина не може да опстане као независна држава. Деценијска неразвијеност и сиромаштво Косова постали су још израженији од доласка Унмика у јуну 1999, а становништво је далеко боље живело „под капом" Србије, показују извештаји Светске банке и програма УН за развој (УНДП).

Стандард становништва Косова је на дну лествице европских земаља и раван је стандарду у афричкој држави Того! На Косову је сиромашно чак 38 одсто људи, који преживљавају са 1,4 евра дневно, док је 14 одсто (више од 250.000 грађана) екстремно сиромашно, пошто на располагању имају само 84 евроцента дневно!!! УНДП констатује да сваки десети становник Косова и Метохије „леже и устаје гладан"!

- Најчешћи социјални проблеми јесу незапосленост, сиромаштво, агресивно понашање, криминал, алкохолизам, наркоманија и поремећени породични односи - навео је Проде Моринг, шеф косовске канцеларије УНДП.

У јужној српској покрајини данас се не производи готово ништа, па је чак 95 одсто робе из увоза. У 2005. години на Косово је увезено робе у вредности од 1,16 милијарди евра, док је у истом периоду извезено робе вредне 47 милиона евра. Србија је други највећи „извозник" на Косово, одмах после Турске, и очекује се да ће наша земља ове године тамо продати робу у вредности од 300 милиона евра. Из Србије се најбоље продају кондиторски производи, уље, брашно, сокови, грађевински материјал и струја.

Од 1999. године на Косову и Метохији не ради ниједан већи колектив - „Трепча", „Фероникал", „Принтекс", фабрика поцинкованог лима... Врло мали број предузећа које је отворила Србија ради и данас. Тако, минималну производњу имају Фабрика пива у Пећи, Фабрика дувана у Гњилану, „Фазита" у Приштини... Косово данас производи пиво, корнишоне, клокот воду, цемент, чипс и још неколико производа.

Зависни од донација

Економиста Милан Ковачевић каже да је ситуација на Косову катастрофална и да би нова албанска држава на Балкану зависила од страних донација.

- За Косово је карактеристична велика зависност од донација, које су највеће по глави становника у читавој Европи. Тамо готово да нема страних инвестиција, јер постоје велики економски ризик и нестабилност, што значајно отежава привредни раст. С друге стране, Косово је већ дуго ван српског привредног система, па мислим да проглашење независности не би додатно погоршало стање у покрајини - објашњава Ковачевић.

Косову и Метохији дневно је потребно око 900 мегавата електричне енергије или око 22 милиона киловат-сати. У тамошњим термоелектранама произведе се тек нешто више од 600 мегавата, па су током целе године на снази жестоке рестрикције, а поједина насеља већ годинама зими немају струју од 10 до 16 сати. У косовским градовима учестале су и рестрикције воде, па Приштина, Косовска Митровица и Урошевац немају воду скоро сваке ноћи, а у летњим месецима ни преко дана.

Колика је беда на Косову најбоље показује однос плата и цена. Плате запослених веома су скромне, па у просвети оне износе 180-250 евра, полицајац зарађује од 200 до 250 евра, у здравству око 220, при чему доктори имају плату 500 евра. Зараде у судству су од 250 до 350 евра, а посланици у скупштини примају 800 евра. Дневнице физикалаца су до 10 евра.

Цене као у региону

Иначе, цене су као и у региону, а робе свих врста има довољно. Млеко је 75 центи, хлеб 25 центи, месо пет евра, уље 1,20 евра, бензин 1,1 евро, новине су 30 центи, кафа од 3,5 до 6,5 евра, брашно је 40 центи, шећер 60 центи, со 25 центи...

Добар део становника и дан-данас лечи се у Београду, пошто косовске болнице нису добро опремљене, а недостају и искусни лекари.

- Један до два комбија свакога дана возе косовске Албанце у Београд на лечење, а често се дешава и да Албанци долазе на операције у Косовску Митровицу, јер више поверење имају у српске, него у своје лекаре - рекао нам је доктор Милан Ивановић, заменик директора болнице у Митровици.

По броју пумпи испред Кувајта

На Косову је од 1999. изграђено више од 150 мотела и хотела и више од 20 великих тржних центара, највише у Косову Пољу, Чаглавици и Урошевцу. Албанци су у овом периоду изградили невероватних 1.086 бензинских пумпи, па је покрајина по броју пумпи прешишала Кувајт, иако нема ниједан извор нафте. Највише је улагано у саобраћајну инфраструктуру, па су нови асфалтни путеви повезали све веће градове. У овом моменту на Косову има око 700.000 регистрованих возила свих врста.

факти

• Национални доходак по глави становника је 860 евра годишње
• Пензионери примају јединствену косовску пензију од 40 евра
• Међународна заједница је од 1999. године уложила 22 милијарде долара, али стандард није побољшан
• Број незапослених се сваке године повећава за 30.000 и износи 72 одсто
• Незапосленост у српским енклавама на Косову и Метохији је чак 93 одсто