Путин против наметнутог решења за Космет

Централна тема разговора председника Руске Федерације Владимира Путина и његовог домаћина председника Републике Аустрије Хајнца Фишера у Бечу била је – будућност српске покрајине Косово и Метохија. Два председника су посветила већи део протоколом резервисаног „разматрања светске ситуације” решењу косовског проблема. При том је постигнута принципијелна сагласност да било које решење статуса јужне покрајине Србије може бити донето само на основу заједничке одлуке Београда и Приштине. Председник Путин је том приликом истакао да будући статус Косова и Метохије мора бити решен директним договором Београда и Приштине, а у складу са Резолуцијом 1244 УН, која истиче да је Косово интегрални део Србије. С друге стране, аустријски председник др Хајнц Фишер је истакао: „Најбоље решење је оно које би било договорено и прихватљиво за обе стране”.

Наглашавајући директну заинтересованост Аустрије „да проблем буде споразумно решен”, Фишер је истакао да би било опасно усвојити решење на које не пристају обе стране „Лопта је сада у дворишту УН”, закључио је Фишер уз одобравајући гест његовог госта Владимира Путина.

Посета Владимира Путина Бечу, иако ограничена на интермецо од свега 24 сата, усталасала је плави Дунав. Поодавно се у Алпској републици није тако учестало, толико жестоко, расправљало о усклађивању протоколарног програма, и о ономе што би Путину „требало рећи у брк”. 

Политички Беч, подучен од утицајних чланица ЕУ, и бриселске администрације, латио се незахвалног задатка да достојно угости председника Руске Федерације. Да му, при том, скрене и пажњу на кршење људских права у његовој земљи, на дефицит демократије у Русији, и на изолационистичку привредну политику Федерације према одређеним чланицама ЕУ, пре свега према Пољској.

Бечки челници, најзад, разрешили су дилему у духу традиције, која је вековима описивана као производ бечке школе дипломатије.

У кратком року од Путиновог слетања на аеродром у Швехату јуче, у среду у подне, до његовог данашњег опроштаја, улогу благонаклоног домаћина преузео је аустријски председник Хајнц Фишер: смотра гарде, здравица у свечаној сали Бечког двора Хофбург, радни састанак посвећен разматрању светских догађања, посета парламенту, Шпанској школи јахања, па вечерњи банкет у Великој редутској сали двора...

Канцелар Алфред Гузенбауер, као шеф владе земље чланице ЕУ, преузео је на себе непријатни задатак да „и те како” укаже Путину на тачке размимоилажења између Русије и ЕУ – да спомене спорне теме, које су већ разматране пре неколико дана у Самари, на самиту ЕУ и Русије... С друге стране, аустријски канцелар предводио је преговарачки тим који је разматрао питања унапређења економске сарадње две земље за округлим столом Привредне коморе. Неколицина руских милијардера, на челу са Олегом Дерипаском, имала је, како је наглашено, конструктивне разговоре са аустријским привредницима.

Да ли су ти привредни интереси превладали, или нешто сасвим друго, такозвани „о-тон” је изостао. Поуздани извори у централи Социјалдемократске партије тврде да је на умереност канцелара извесно утицала и одлука председника Путина да уочи доласка у Беч откаже интервју Аустријској радио-телевизији – у знак протеста због неумерене критике Русије.

Тако је најозбиљнији политички протест забележен уочи Путинове посете Бечу. Шеф посланичког клуба народњака, бивши канцелар Волфганг Шисел састао се за време приватне вечере са једним од предводника данашње руске опозиције, бившим прваком света у шаху, Гаријем Каспаровом.

Најављене, масовне демонстрације, такође су изостале. Позвани од неколицине невладиних организација, међу којима и Амнести интернешенел, три шачице демонстраната, подељене у три међусобно неповезане колоне, изразиле су незадовољство „руском демократуром”, која се, наглашено је, битније не разликује од диктатура ранијих епоха. Немира, ипак, није било. О понашању неколико стотина демонстраната водило је бригу хиљаду и стотину специјално обучених полицајаца...

Упркос чињеници коју су обелоданили емпиричари – 71 одсто Аустријанаца не гледа благонаклоно на Путинов (унутрашње)политички курс – расположење и интересовање за посету високог госта није изостало.

Просечни Аустријанац се присетио Путинове посете Аустрији пре шест година. Руски председник тријумфално је прихваћен у тренутку када је Аустрија, због учешћа Хајдерове странке у тадашњој влади, била суочена са билатералним санкцијама ЕУ.

Беч није заборавио ни на друге услуге Москве. Чак и у критичким коментарима истакнуто је – захваљујући совјетском залагању, Аустрија је избегла статус нацистичког освајача. Проглашена је првом жртвом Адолфа Хитлера. Владимир Путин је уочи одласка из аустријске престонице потврдио континуитет ове историјско-теоретске творевине – полажући венац на Споменик совјетским ослободиоцима Беча 1945. године.