На путу кa Светском центру финансија у Москви

Оснивање међународног финансијског центра (МФЦ) у Москви у пуном је замаху. Другог јула је одржан редовни састанак руско британске радне групе, која се вави тим великим пројектом. На састанку је учествовао градоначелник Дејвид Вутон и руски кустос МФЦ Александар Волошин.

Уредба владе о оснивању у руском главном граду финансијског центра светске класе појавила се 2009. године у оквиру Концепције дугорочног социјално економског развоја Русије до 2020. године. Председник и премијер Русије константно су подржавали пројекат, који се у ствари и родио у оквиру Кремља и министарских кабинета. Очигледно да могућности руске привреде и финансијског система треба да се акумулирају у неком моменту иновационог развоја земље, што и јесте улога МФЦ.

За такав задатак – а то је очигледно - неопходни су стабилна и конкурентна финансијска структура, а такође и повољна инвестициона клима. Другим речима, страни капитал треба да буде уверен у сигурност руског финансијског тржишта. Наравно, у земљи има и домаћих инвеститора, али њихове могућности нису адекватне за потребе великих компанија. То је један од разлога зашто Русија до данас заостаје за највећим светским финансијским тржиштима. Простор треба да буде попуњен сматра економиста предузећа „Финам менаџмент“ Александар Осин.

Та структура ће олакшати страном капиталу приступ инвестицијама у Русији. МФЦ ће радити, вероватно, годину или две, што је одређени временски период, који ће према мишљењу руског руководства бити позитиван за формирање прилива капиталаза привреде у развоју. Улога економија у развоју у свету расте. Заједно са тим растом, према статистичким подаццима, увећаће се учешће иневестиција у БДП.

У овом моменту, покушаји земаља у развоју да оформе финансијске центре међународног значаја, биће пре свега неефикасни приметио је економист банке Траст Евгениј Надоршин.

У наредном периоду ситуација томе тешко да ће погодовати. Друга ствар је што иза назива Међународни финансијски центар стоји у потпуности позитиван рад на побољшању финансијске структуре у принципу, услова рада учесника финансијског тржишта на берзи и у банкарском сектору. Велики број различитих – великих и малих – промена, које ће учинити руско финансијско тржиште привлачнијим, и не само за стране инвеститоре. И то ће позитивно утицати и на њихове активности.

Подразумева се, за оснивање великог међународног финансијског центра у Русији неопходан је низ услова: напори које улажу само власт и бизнис нису довољни. На првом месту у земљи треба да буду изграђени повољна пословна клима, транспарентност тржишта и предвидивост економских одлука. У таквим условима инвеститорима ће бити гарантована поузданост и привлачност улагања. А то је већ задатак ако не општенационални, онда свакако врло значајан. Све док Русија у рејтинзима привлачности заузима позиције веома удаљене од водећих. Председник Владимир Путин у вези са тим поставио је задатак да се у наредним годинама драматично повећа тај кључни показатељ.

Стварање руског МФЦ, како се каже, треба да иде у корак са решењем тог задатка. У принципу, прекогранични проток капитала и финансијских услуга ствара добру основу за стварање нових финансијских центара у земљама, где их раније није било. Примери Сингапура и Хонг Конга добро то илуструју. Финансијски центар у Москви претендује да има улогу базе национоналног финансијског система, који ће бити интегрисан у светско тржиште и обезбедити интеракцију између инвеститора и компанија, које желе да привуку капитал. На недавном Петербургшком економском форуму руководилац компаније Ернест енд Јанг Џејмс Терли изјавио је да оснивање МФЦ у Москви отвара велике могућности за сарадњу Русије са САД као једним од највећих светских извора инвестиција. Не учествују у реализацији овог пројекта узалуд толики руски и страни стручњаци. Финансијери, представници власти и бизниса, аналитичари и бизнисмени.

Иља Харламов,