Бити или не бити шеријату у Европи?

Немачки муслимани постају правни проблем Немачке. Кампања за утврђивање погубности шеријатских судова које спроводе имами у џамијама земље започела је у Баварској. Локалне власти тврде да пошто већина духовних лидера ислама нема правно образовање и право на судску делатност, одлуке које они изричу могу да доведу до крајње опасних последица.

Полазна тачка за одлуке баварских валсти да размотре основе муслиманског права била је књига "Судије ван закона" која се недавно појавила у Немачкој. Аутор издања, новинар Јоаким Вагнер, тврди да патријархални судови имама који су толико распрострањени у емигрантској средини, могу данас да се назову паралелном јустицијом из сенке. Цифре које сведоче о броју обраћања муслиманским судовима не постоје, пошто се све ради тајно или посредством друштвених мрежа, а непрофесионалне одлуке исламског свештенства често имају жалосне последице и неминовно доводе или до нових судских расправа, или већ у световним органима, или до људских трагедија. Све то постаје озбиљан проблем за земљу, говори немачки политиколог Александар Рар.

"Последњих година у разним градовима Немачке органи безбедности земље све чешће утврђују чињенице постојања таквих судова. Испоставља се да у регионима са 90% насељеним муслиманима, већ одавно делује субправни систем шеријата, у којем су људи приморани да живе по његовим законима. Државни органи тамо више не могу стопостотно да контролишу испуњење грађанског законодавства и то је све прилично експлозивна ситуација за будућност Немачке."

Постоји чак мишљење да забрањујући основе исламских правних норми, Немци на тај начин покушавају да се спасу од терора муслимана. Руски историчар ислама Леонид Сјукијајнен уверен је да је проблем мало другачији.

"То је везано не са притиском на муслимане, већ са неприхватањем оних форми решавања конфликата у шеријатским судовима од стране европског социјума, које, по мишљењу европљана, на пример крше права и уништавају достојанство жена. Јер заиста врло често они изричу одлуке које изазивају сумњу у њихову законитост и поштовање људских права. Тако да је негативно мишљење европљана о шеријату сасвим објашњиво, али оно никако није везано за нетрпељивост према муслиманима."

Између осталог, не тако давно, када се у неопходности увођења норми шеријата говорило у Русији, где је ислам друга по бројности религија, сама могућност нечег таквог изазвала је снажни негативни одјек у друштву. При томе не само у хришћанској или атеистичкој средини, већ и код представника муслимана. Веома негативна реакција руског друштва била је сасвим објашњива, објашњава Леонид Сјукијајнен.

"Неприхватање идеје било је изазвано као прво оном ултимативном формом предлога са низом претњи, која је навела на опрезност јавно мњење. Други разлог су негативне асоцијације које данас изазива сам појам шеријатски суд. То је нелегална и противправна пракса коју карактерише не утврђивање принципа праведности и људских права, већ супротни принципи. Још један разлог је пракса шеријатскх судова у Русији 90-их година прошлог века у Чеченији, уз изрицање смртних пресуда и примерима њиховог јавног извршења. То је сасвим неприхватљива пракса коај противречи самим принципима шеријата и основама ислама. Али ако неки ставови шеријатског суда, као што је на пример тритејски суд или ставови о помирењу страна буду деловали у оквиру закона држава, уверен сам да се ништа страшно неће десити."

Између осталог, данас у неким земљама Европе коришћење ставова шеријата у оквиру грађанског правног система јесте норма. У истој тој Немачкој министар правде федералне покрајине Рајнланд-Пфалц Јохан Хартлоф почетком 2012. предложио је да се примењују муслимански правни закони у споровима који се тичу новчаних и породичних односа. А у Великом Британији минимум од 1982. године локални судски органи су почели да узимају у обзир норме шеријата у имовинским споровима имиграната муслимана. Неки закони исламског права као арбитража користе се приликом разматрања грађанских парница у Холандији и Белгији. Истина, немачки политиколог Александар Рар уврен је да је за европљане то ипак принудна мера. Број муслимана у земљама ЕУ сваке године расте, и владе на све начине траже путеве мирне коегзистенције тако различитих металитета, традиција и обичаја.