Штедети или трошити?

О заврзламама овог зачараног круга пише наш посматрач Петар Искендеров.

- Ове године се очекује смањење сума које потроши просечна европска породица за храну за 2,7 %. Ствар је у томе што потрошачи активно користе трговинске услуге преко интернета. Поред тога смањује са асортиман робе која се купује.

То што становници земаља еврозоне одустају од посета ресторанима и скупим супермаркетима изгледа оправданом мером за превладавање кризе само на први поглед. Јер управо раст куповне моћи може да укључи антикризне механизме, подстакне раст производње и сфере услуга.

Ову идеју је најдетаљније објаснио ових дана италијански лист Л Еспрессо. Његов аутор Луиђи Зингалес се одлучио на недвосмислен позив: „Дошло је време да се незапосленима дају паре“. По мишљењу листа економија Италије и других земаља Јужне Европе ризикује да пропадне због сувише строгих мера штедње. Исто мишљење дели председник Аргентине Кристина Фернандес Киршнер која је позвала сународнике да мање штеде и више троше да би национална привреда добила импулс развоја без кога је немогуће савладати кризу. Међу европљанима сличних погледа придржава се нови председник Француске Франсоа Оланд. Па и у САД све више интересује индекс потрошачке активности него дисконтне стопе и цене нафте. А федерални канцелар СРН Ангела Меркел и даље сматра буџетску штедњу не само најбољим већ јединим средством за превладавање финансијске кризе у Европи.

Међутим данас је ситуација потпуно супротна и засада нема предуслова за њену корениту промену истакао је у разговору за Глас Русије руководилац одељења за политичке интеграције Института Европе РАН Николај Кавешников.

- Са једне стране је јасно да ако је буџет земље дефицитан; а ова или она земља има велики државни дуг - расходе треба смањивати. Са друге стране сигурно је и то да смањивање текућих расхода подрива будући економски раст. То се дешава поред осталог и због раста незапослености. То су основи економске науке. Европски лидери и руководиоци водећих европских финансијских институција добро разумеју ова два сценарија. Међутим изгледа да у насталој ситуацији зачараног круга нико не зна тачно шта да ради.

Недавно је и Европска комисија констатовала да је главна претња по економије европских земаља раст незапослености и смањена потрошња. Али засада европске лидере више брине спасавање банкарског система него просечног европљанина.