„Јужни ток“ постаје јачи

Одлука да се Бугарској одобри попуст на руски гас у замену за „лојалност“ према „Јужном току“ била је очекивана. Коначна корист за Русију (кад грандиозни пројекат буде реализован) не може се упоредити с губицима због уступака Бугарима, јер је ова земља прилично мали потрошач.

Тако председник Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов коментарише резултате посете Софији заменика председника управног одбора „Гаспрома“ Александра Медведева. Овде је, како се саопштава, потписан протокол који је одредио место уласка „Јужног тока“ у систем за транспорт гаса у земљи и утврђени су договори о снижавању цена гаса по дугорочним уговорима.

Планирано је да се „Јужним током“ сваке године транспортује 63 милијарде кубних метара гаса. Јасно је да транзитне земље које су дале своју територију за цеви остварују значајну корист. А Бугарска је још „избоксовала“ снижење од 11% уговорених цена за руски гас који се испоручује. Одбројавање почиње од 1. априла 2013. године. „Ово неће причинити велику штету Русији,“ уверен је московски стручњак. На спот тржишту су цене тренутно ниже него по дугорочним кредитима „Гаспрома“. Желећи да задржи своје купце он практично свима даје попуст. Дао га је и Бугарској: већа је корист ако се пусти у погон „Јужни ток“. Само, кад ће се то догодити и у каквом стању је пројекат тренутно?

Константин Симонов:

Стање уопште није лоше. Са свим земљама кроз које ће проћи цеви постигнути су међувладини споразуми, основана су заједничка предузећа, има акционара и за морске и копнене деонице, односно, постоји разумевање комерцијалне стране посла. Нису одређене само маршруте. Много је земаља, посебно на Балкану, заинтересовано за то да се изграде кракови који ће водити од главне магистрале. Међутим, у децембру ће нове цеви бити положене на дно Црног мора из правца руске обале, конкретно, од компресорске станице „Руска“. Изградња „Јужног тока“ биће главна тема на састанку председника Владимира Путина и србског лидера Томислава Николића 11. септембра у Сочију. А крајем децембра кад пројекат поприми практичне димензије, Путин ће посетити Београд. Симболично! Јер, управо је Србија највише очекивала „Јужни ток“, она га је поздравила. У енергетици ове земље активно присуствују наше фирме: ОАО „Гаспромнефт“ је купио највећу локалну нафтну компанију НИС, која је сад проглашена за најуспешнију! Једном речју, Србија у погледу енергетске сарадње с Русијом у вези с „Јужним током“ ни из далека није Бугарска. Иако је и с овом другом, као што видимо, постигнут договор.

С појединим земљама Русија се успешно договара, а енергетски дијалог с ЕУ стоји на мртвој тачки. На пример, од Европске уније се не може добити статус „приоритетног“ гасовода за „Јужни ток“, што ће затворити приступ других испоручилаца. „Иако чак ни теоретски, осим руског гаса ниједан други у њега једноставно не може да доспе,“ објашњава Константин Симонов. Међутим, ЕУ је тврдоглава. Зато је радо дала жељени статус свом пројекту „Набуко“. Није важно што европски конкурент још увек практично постоји само на папиру...

Гајане Ханова,