Политика: Србија се окреће ка Русији, ЕУ иде у други план

Предраг Симић, професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Призу, рекао је да је председник Николић изнео мишљење о односу две земље. Наводећи да је он у Москви тражио помоћ за тренутно најакутнији проблем Србије, а то је огромна рупа у њеном буџету, да је упутио позив председнику Путину да присуствује отварању радова на гасоводу Јужни ток кроз Србију, што, такође, може да се тумачи, и да је упутио позив да Русија почне изградњу гасовода кроз Србију до краја ове године, Симић оцењује да ће се Србија, „приближавати Русији у догледно време, јер је у овом тренутку европска опција доста охлађена”.
У прилог свом мишљењу он подсећа на Вучићеву изјаву у Берлину. Он је новинарима рекао да у Немачкој знају шта је оно што ми не можемо да испунимо и да то сматрају нашим обавезама, а што ми називамо условима, као и то да су и Немачка и Русија веома важне за Србију. „Србија иде ка ЕУ, а за нас је веома важна Руска Федерација, веома важни су САД и Кина...”, рекао је тада први потпредседник владе.
Истовремено, Симић, у разговору за наш лист, подсећа и на то да запад, управо ових дана, док је Николић у Москви, укида надгледану независност Косова. „Можда управо гледамо подизање косовског зида који ће делити територију Србије, као што је некада Берлински зид делио територију Немачке или као што је 38. паралела делила Кореју на јужну и северну”, рекао је он.
Кад је реч о спољнополитичком стремљењу земље, Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Берлину, сматра да не треба имати никакву дилему где је кључна адреса за Србију. „Немачка је несумњиво та која је нама кључни партнер, важнија као партнер од било које друге земље, укључујући и Вашингтон и Москву. Зашто? Зато што је Немачка кључни фактор ЕУ, а наш кључни циљ јесте да уђемо у ЕУ. Други разлог је то што Немачка, наравно преко САД води политику и у вези са Грчком, али и у вези са Косовом. Трећи разлог је економски, који је кључни за нас”, објашњава Прибићевић.
Говорећи о мишљењима да се Србија у последње време окреће ка Русији, Прибићевић каже: „Србија се у нешто већој мери у односу на претходну владу сада окреће ка Москви. Мотив је, пре свега економски, због жеље да се добију паре за буџет”. Он упозорава да је извесно да ће сваки интензивнији однос Србије и Русије бити под посебном присмотром Вашингтона, Берлина и других важних европских земаља, јер је реч о ривалима на међународној сцени. „Наравно да ће они то посебно посматрати. И сигурно је да то неће бити књижено као неки плус за Србију”, наглашава Прибићевић и наводи да је Немачка у последњих десетак година такође имала жељу да развија односе са Русијом „па је увек знала када треба да се повуче у тим релацијама и да се врати тамо где она реално и припада, а то су и НАТО и ЕУ, а Србији као малој земљи, не верујем да ће бити дозвољен такав луксуз”.
После разговора са председником Николићем, руски председник је рекао да се планира да руско-србски односи буду интензивнији како би се они у перспективи довели на ниво стратешког партнерства. Шта то заправо значи?
„Конкретно, то је све ово што се сада дешава између Србије и Русије”, одговара Симић и наводи да Србија очекује, али да ћемо видети и да ли ће то добити, кредите да је извуку из садашње тешке ситуације, да очекује да Јужни ток пређе преко Србије и да јој донесе додатни приход, да ће наменска србска и руска индустрија почети тешње да сарађују, да ће, вероватно, још србских пословних гиганата добити руске власнике.
Из тога, он извлачи закључак да ће Србија бити веома окренута Русији, али ће, како каже, она у томе открити да Русијом не владају ни Брежњев ни цар Николај Други, већ да Русијом влада капитализам. Симић додаје и да је „потпуно погрешно очекивати да ће Русија Србији потписати бланко чекове”.
С друге стране, Прибићевић истиче да стратешко партнерство Србија већ има са неким другим земљама, попут Француске, али да „та стратешка партнерства у суштини врло мало значе”.
У вези са Вучићевом изјавом о више стубова у спољној политици, он каже да не верује да ће Србија моћи да игра на више столица”, јер она нема такав капацитет ни потенцијал.
А који је то тренутак у којем ће она ипак морати да се определи? „То ће, вероватно, бити улазак у ЕУ. Тада за Србију више неће бити могуће, чак ни формално, да држи четири политике, него може да има само једну политику”, каже и објашњава да ће Србија бити све више принуђена од ЕУ, али и Москве да се определи, зато што је прошло време када је Југославија, или Србија, имала могућност да игра такву политику, преко несврстаних и Тита. „Данас земље морају да се позиционирају, односно да се са неким повежу”, нагласио је Прибићевић.
Б. Чпајак