Русија и Кина истискују Ербас и Боинг

Русија и Кина реализују пројекте производње перспективних цивилних авиона, како би овојили себи место на тржишту, где доминирају Боинг и Ербас. То неће бити једноставно.

Обим инвестиција у конструисање перспективног руског авиона МС-21 износи 5,2 милијарде долара, изјавио је у понедељак председник Уједињене авиокорпорације Михаил Погосјан. Он је истакао да испруке серијских авиона МС-21 од стране наручиоца могу да буду започете 2017. године. Кинеска компанија СОМАС реализује пројекат производње кинеског цивилног авиона С919. Појава овог авиона планира се за 2016. годину.

Између два авиона има много заједничког. У оба случаја реч је о авионима уског трупа са два мотора. Они имају отприлике једнаки капацитет: кинески С919 у базичној варијанти ће моћи да прими 168 путника, руски МС-21 180. МС-21 планиран је за раздаљину до 5000 километара, а С-919 на 4075 километра у базичној модификацији и на 5555 у модификацији са повећаним дометом.

У финансијском погледу кинески пројекат авиона је већи него руски. Буџет програма С-919, започетог одлуком Државног савета Кине 2007. године, износи 9,7 милијарди долара. Наравно, о коначним трошковима у оквиру ових програма ће моћи да се суди пошто оба авиона уђуу серијску производњу. Како то често бива са технички сложеним порграмима, првобитно планирани буџет може да буде премашен.

Оба пројекта се реализују у оквиру широке међународне сарадње. Фактички МС-21 и С919 су два међународна пројекта, а не чисто кинески и руски. МС-21 ће користити амерички моторе Прат енд Витни PW 1400 G, у креирање интеријера, система управљања и електронског напајања ће бити укључене америчке и француске компаније. С919 представља склоп делова у којем ће кинекси бити у прво време само планер. И Русија и Кина рачунају у перспективи да постигну виши ниво локализације производње на рачун освајања одговарајућих технологија.

Пре свега, пројекти МС-21 и С-919 нису комерцијални, већ политички. Покушаји влада да напредују по технолошком ланцу и да освоје мало места за тржишту цивилне авијације.

Русија је раније имала доста јаку цивилну авионску индустрију. Али руска цивилна авионска техника је озбиљно заостала за западном, између осталог у таквој важној карактеристици као што је економичност. 90-их година земља је произвела само 13 великих цивилних авиона. Кина раније уопште није производила велике цивилне авионе, а покушаји да се упостави њихова производња 80-их година завршили су се неуспешно.

Устовремено, ни Русија ни Кина, ако желе да зазуму достојније место у свету, немају други пут до рализацију сложених и технички ризичних пројеката. Потребно је схватити да у току покушаја да се изађе на тржиште цивилних авиона које контролишу две западне монополске компаније, неизбежне су тешкоће, губици и неуспеси. Успех неће бити брз. Али само на тај начин може да се стекне потребо искуство реализације сложених техничких пројеката и да се припреме инжењерски и управљачки кадрови.

Василиј Кашин,