Норд-Ост: десет година касније

Пре 10 година у Москви се десио један од највећих терористичких аката у новијој историји Русије. За време мјузикла Норд-Ост неколико десетина терориста на челу са Мовсаром Барајевом заузело је позоришни центар на Дубровци. Међу таоцима нашло се 916 особа.

Терористи су тражили повлачење војске из Чеченске републике. Власти су одбиле да сарађују криминалцима и испуне овај услов. На крају је у току јуриша пошло за руком да се спасе 700 талаца, 130 људи је погинуло због тровања успављујућим гасом. Уништени су били и сви терористи. Експерти констатују: губици међу цивилма били су брло озбиљни, али испуњење незаконитих захтева довело би до још веће трагедије.

Кошмар Норд-Оста трајао је три дана. Коначна одлука о јуришу била је донета 26. октобра, када је постало јасно: терористи се неће зауставити ни пред чим. На предлог да им се сачува живот у замену за ослобођење талаца бандити су одговорили одбијањем. Уочи јуриша они су објавили прекид свих преговора. О озбиљности намере сведочио је и ниво припреме акције, планиране под непосредном контролом „председника Ичкерије“ Алсана Масхадова. Пред извршиоцима стајао је велики и необично дрзак задатак: да узму као таоце што више људи и да улију страх у кости становницима престонице и читаве земље. Није случајно узор за бандитски напад било терористички акт у болници Буђоновска 1995. године, а за његову реализацију су били специјално одабрани терористи самоубице – мушкарци и жене.

Десет година касније може се тврдити да су поуке из трагдије Норд-Оста извукли сви, сматра ветеран специјалног одреда Вимпел Лав Корољков:

- Лекције су везане за то да су били неоправдано велики губици међу цивилима. али остало је много тамних мрља. Група је допутовала не са Кавказа, већ из Санкт-Петербурга, значи да ју је неко прикривао. После Дубровке је уследио Беслан, и тек затим су били изведени закључци. Недостајало је искуства у борби против узимања огромног броја талаца код припадника специјалних одреда, возила хитне помоћи, како би се у болницу пребацили пострадали од тровања гасом. Али ови технички детаљи, а у целини борба против тероризма постала је професионалнија и устремљенија. Одреди су данас опремљени у складу са степеном опасности.

Политиколог Рустем Вахитов је истакао да је терористички акт на Дубровци показао особености савременог тероризма:

- Савремени тероризам, за разлику од оног који је постојао у Русији почетком 20. века, врло је специфичан. Ако је он раније био усмерен на политичке посленике, сада је на обичне грађане. У Норд-Осту је у питању напад на обичне људе, на грађанско друштво, а не на државу. Самим тим терористи говоре да грађанско друштво треба да делује на државу, како би она испунила њихове захтеве. Друштво има такву могућност само у демократији. Основна лекција коју можемо да научимо из терористичких аката у савременом Русији је да је тероризам овакве врсте данак за демократију. У ауторитарним друштвима, где постоји цензура медија, такви терористички акти су у принципу немогући.

Отац једне од жртава терористичког акта Дмитриј Миловидов каже да је терористички акт на Дубровки оголио слаба места у области безбедности. И не би било правилно прогласити специјалну операцију успешној по међународним мерама: превише су велике жртве. При томе он је скренуо пажњу на то да су догађаји на Дубровци натерали власти да извуку из њих поуке:

- Ако се говори о специјалним службама, закључци су очигледно изведени. Примена гаса на Дубровци је проглашена погрешном одлуком.

Треба истаћи да до великог броја жртава међу таоцима није довело само деловање гаса, који су примениле специјалне службе, већ скуп фактора: стресна ситуација, одсуство хране и воде, компликовање болести. Ипак, по цену страшних губитака деловање терориста је било пресечено. Аслан Масхадов је коначно изгубио легитимност у очима међународне заједнице. А одобрење узимања талаца од стране лидера Ал-Каиде Осаме бин Ладена отворило је очи ко су у ствари ти борци за независност Чеченске републике.