Турска између ЕУ и Царинског савеза
На недавном заседању Вишег евроазијског економског савета у Монску председник Казахстана Нурсултан Назарбајев је изјавио да је Турска спремна да се придружи Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана. Колико су реални ти планови, у ексклузивном интервјуу за Глас Русије говори директор Истраживачког центра Блиски Исток – Кавказ Међународног института за најновије државе Станислав Тарасов.
На недавном заседању Вишег евроазијског економског савета у Монску председник Казахстана Нурсултан Назарбајев је изјавио да је Турска спремна да се придружи Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана. Колико су реални ти планови, у ексклузивном интервјуу за Глас Русије говори директор Истраживачког центра Блиски Исток – Кавказ Међународног института за најновије државе Станислав Тарасов.
Како је скренуо пажњу експерт, 5. новембра после трогодишњег прекида обновљени су преговори о ступању Турске у ЕУ. После познатих немира у Турској европљани су истакли захтев да се у земљи изведу демократске реформе. Идеју о ступању Турске у Царински савез треба разматрати у том контексту, сматра Тарасов.
- Ова игра коју подржава Казахстан - ако нас не примите у ЕУ и не смањите рокове преговарачког процеса, имамо алтернативу у облику Царинског савеза - средство је притиска на Брисел.
Тарасов истиче да без обзира на то Турска тешко да ће постати чланица јединствене Европе. Са једне стране Европа се налази у тешкој економској ситуацији. Са друге, тамо постоје бојазни да брз пораст становништва Турске може да промени демографску слику у Европи. Такав став почиње да изазива резигнираност и тргање алтернативе у турском друштву, истиче експерт.
- Турци подвлаче да већ 50 година воде дијалог са Западом, постоје као млађи партнер, при томе Турска је прилично јака држава, која покушава да се утврди у регионалним размерама. Како би се она сад остварила као регионална сила, потребно је да се уједини са историјском домовином – Алтајем и Средњом Азијом.
Експсерт скреће пажњу на економске аспекте проблема. Турска је земља која нема природне ресурсе и орјентисала се на извозну економију. Њен брз економски напредак био је повезан са повољном економском коњуктуром. Сада је Европа почела мање да троши и турска економија кочи. Повољан утицај арапског пролећа у прво време сада се претворио за Турску у напете односе са Египтом и Либијом. На Афричком континенту Турска се суочава са све већом конкуренцијом од стране Кине. У тим условима Турска губи своју геополитичу моћ и тражи нове тачке ослонца.
Андреј Иљашенко,
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









