Прије непуних мјесец дана у сарајевској штампи представљен је и споменик краљу Стефану Твртку I Котроманићу који ће се, судећи по написаном, у догледно вријеме наћи на истој локацији.То је по једнима идеална прилика да се симболично заокружи и прикаже историјска потка ове земље. По другима пак, концепт на коме се заснива данашња Босна и Херцеговина, суштински се разликује од свега онога на чему се темељила средњовијековна Босна, па се самим тим Марин Двор као административни центар aли и дејтонска државност Босне и Херцеговине, никако не могу ослањати на традицију средњег вијека.
Споменик или шта већ?
Након што се у медијима раширила прича о споменику краља Твртка у Сарајеву, општи утисак је једна предимензионирана и несагледива незаинтересованост за ту тему у Републици Србској. Као да имамо друге краљеве и великане о којима ћемо водити рачуна.Залуд је непрекидно понављати да дижемо руке од сопствене прошлости. Нема сврхе. Када спорадично искрсну проблеми, обично их стављамо на дневни ред у фото финишу. Тако ће бити и у овом случају. Дуго ћемо остати нијеми на очигледну прераду наше историје. А много је тема о којима треба говорити.Поред надасве чудне позадине коју има постављање споменика, предмет спора може бити чак и његов изглед. Међу најбаналнијим недостацима могуће је спознати намјеру да се избјегне до сада прихваћена истина.Када бисмо ставили на страну бројна размимоилажења у погледу приче о богумилима и Цркви босанској с једне, те оспоравања Твртковог крунисања у манастиру Милешева с друге стране, опет би било кристално јасно и сасвим неоспорно да је Твртко био Хришћанин те да је на крунисању добио краљевске инсигније – круну, жезло, плашт, грб… Познато је да су инсигније симболи који представљају моћ монарха.На нацрту будућег споменика, краљ Твртко је приказан са круном, плаштом, штитом са љиљанима у недвосмислено аутентичном хералдичком оквиру који је кориштен за заставу ратне Босне и Херцеговине. Једино што недостаје је жезло.
У чему је проблем?
Сувише је тешко замислити човјека који у жару борбе у једној руци носи веома упечатљив штит, бранећи се од душмана и сваке немани људске а у исто вријеме другом руком срдачно маше. Бесмислено је. Уз сво уважавање умјетничке слободе, описани акт пренијет у форму споменика могао би се оквалификовати као школски примјер апсолутног промашаја.Немогуће је не регистровати намјеру да се избјегне жезло, нарочито ако се узме у обзир да је жезло у средњем вијеку имало огроман значај па је његово присуство могло замијенити одсутног владара. Жезла су прављена од племенитих метала а на њиховом врху је најчешће постављан двоструки крст. Дакле, умјесто да садржи жезло као симбол који свугдје у хришћанском свијету представља краљевску моћ, краљ Твртко ће махати пролазницима на Марин Двору.Овако како је представљен, будући споменик сувише подјсећа на размаханог Била Клинтона у Приштини али тако мало или, боље речено само парцијално на чувеног владара Срба, Босне, Приморја и земље Хумске.