Почетна страница > Новости

Који новац је био у оптицају на Балкану пре евра

15.03.2014. год.


С оснивањем уместо СФРЈ нових независних држава – Словеније, Хрватске, "Босне и Херцеговине", Македоније – свака земља је одмах почела да користи сопствени новац. Словенци су увели толар (1991), Хрвати – куну (1994), Срби у Републици Србској - србски динар, а после рата у бившој БиХ уведена је – конвертибилна марка (1998), а Македонци – нови динар.

Од 1. јануара 2007. године Словенија је званично ступила у зону евра. И премда нико осим Словенаца није заменио националну валуту евром на Балкану сви без изузетка «страсно воле» европску валуту и више воле да «испод душека» не чувају национални новац, већ званичне новчанице ЕУ.

А у време СФРЈ главна валута у земљи није био југословенски динар, већ немачка марка. По различитим подацима, становништво велике Југославије је у рукама имало преко 50 милијарди марака. Поређења ради, пред распад земље, 1991. године, званичне девизне резерве су биле троструко мање. Због незадрживе инфлације људи су панично куповали немачке марке и штедели за „црне дане“. Они су наступили с почетком грађанског рата 1991. године. После тога се југословенски динар претворио у стару хартију.

Недавно су балкански нумизматичари открили да је у средњем веку Босна и Херцеговина имала сопствени новац који је сад стекао велику вредност. У време Илира који су на Балкану господарили пре 2500 година у оптицају је био грчки новац. У замену за оружје, накит и посуђе преци садашњих становника Босне су давали злато, сребро и друге драгоцене метале којих је овде тада било у изобиљу. С доласком Римљана на Балкан 500 година су у оптицају биле сребрни и златни новчићи који су касније названи динариус.

Словени су се на Балкану појавили средином V и почетком VI столећа и пет векова су користили византијску валуту. Затим је наступило време млетачке владавине и трговине с Дубровачком републиком, главним партнером Босне. Сребрни динар тежак скоро два грама дуго времена је био главна монета за размену. Босна је без страха отварала своја тржишта страној валути – египатској, сицилијанској и другима, трговала је с целим Медитераном.

Сваки нови владар се трудио да овековечи себе кујући новац са сопственим портретом. Међутим, сав новац је носио назив динар. У краћем периоду за време владавине краља Твртка I (1353-1391) ковали су се грошеви и дукати. Дукати су прављени само од сребра и злата без било каквих примеса. Фалсификатори новца су немилосрдно кажњавани – краљ је имао монопол и није дозвољавао никакву конкуренцију.

Најпознатијим и врло скупим међу нумизматичарима се и данас сматра златник Стјепана-Твртка I, искован 1377. године. Он је био тежак тачно 14,5 грама. Одмах након што је пуштен у оптицај практично је цео разграбљен. Како и не би – чисто злато дебљине једног милиметра! Остало је само неколико примерака златника краља Твртка I чија вредност достиже и 100.000 евра.

Време ће показати колико ће на Балкану за 10 година вредети евро који је данас тако омиљен на Балкану.

Константин Качалин,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....


Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...

Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....


Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....

Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...


Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА