Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
У уставу ЕУ, нема Бога?
22.07.2009. год.
ЕУ је у почетку била економска заједница са заједничким тржиштем. У међувремену је реч о заједници 27 држава које чине политичку унију. Но, шта их држи заједно? Шта је основа или фундамент ове „европске куће“?
Често се, иако смело, говори о заједничким вредностима. Тог мишљења је и борац за људска права професор Бернхард Кемпен са универзитета у Келну.
„С једне стране, постоји државна институционализована страна ЕУ, у којој се гарантују основна људска права и слободе. Међутим, постоји и област која говори о религијским слободама. Једна заједница без бога за мене није замислива. Ми ћемо, наравно, у овој заједници морати да негујемо трансцедентални однос, иначе ће се заједница распасти.“
Појам бога, како је познато, није доспео у европски устав. Међутим, постигнут је договор о европском религијском наслеђу које је један од темеља ЕУ. Та формулација је присутна и у Лисабонском уговору. Да ли је та формулација више од уставне лирике, показаће време.
Формулација религијско наслеђе није конкретна. Она обухвата и све и ништа - католичанство, реформаторске цркве, јеврејство и ислам.
То сазнање је многе хришћане разочарало. Они би најрадије да се прецизира да је у питању европско хришћанско наслеђе. Није ли већ папа Јован Павле ИИ говорио о хришћанству као матерњем језику Европљана? Заштитник црквеног права, професор Штефан Мукел са универзитета у Келну каже:
„Нови европски уговор не садржи недвосмислено оно што бисмо као хришћани могли да очекујемо. При том се мора узети у обзир да у новом европском праву има много одредби које штите правни статус цркве и религијских заједница али штите и појединачне религиозне индивидуе. Много више него што је то био случај у досадашњем европском праву.“
Цркве и религијске заједнице се третирају као нераздвојиви партнер Уније, посебно када је реч о европској интеграцији. Лисабонским уговором је чак предвиђен отворен, транспарентан и непрестан дијалог са црквама и религијским заједницама. Међутим, тај дијалог није шире описан и прецизиран. Теолог Кристоф Мандри са универзитета у Ерфурту целу ствар посматра на прагматичан начин:
„Шта спада у Европу и религијско наслеђе није само историјско питање, већ је то политичко питање данашњице шта све треба да припада. Због тога се мора увидети да је интеграција у европску свест и политичку заједницу нешто што се тиче и муслимана који овде живе. Њима такође треба омогућити ту идентификацију.“
Религијско наслеђе, о коме говори Лисабонски споразум, отворено је дакле за даљи развој Уније. Тиме се европска кућа налази на променљивој основи.
Често се, иако смело, говори о заједничким вредностима. Тог мишљења је и борац за људска права професор Бернхард Кемпен са универзитета у Келну.
„С једне стране, постоји државна институционализована страна ЕУ, у којој се гарантују основна људска права и слободе. Међутим, постоји и област која говори о религијским слободама. Једна заједница без бога за мене није замислива. Ми ћемо, наравно, у овој заједници морати да негујемо трансцедентални однос, иначе ће се заједница распасти.“
Појам бога, како је познато, није доспео у европски устав. Међутим, постигнут је договор о европском религијском наслеђу које је један од темеља ЕУ. Та формулација је присутна и у Лисабонском уговору. Да ли је та формулација више од уставне лирике, показаће време.
Формулација религијско наслеђе није конкретна. Она обухвата и све и ништа - католичанство, реформаторске цркве, јеврејство и ислам.
То сазнање је многе хришћане разочарало. Они би најрадије да се прецизира да је у питању европско хришћанско наслеђе. Није ли већ папа Јован Павле ИИ говорио о хришћанству као матерњем језику Европљана? Заштитник црквеног права, професор Штефан Мукел са универзитета у Келну каже:
„Нови европски уговор не садржи недвосмислено оно што бисмо као хришћани могли да очекујемо. При том се мора узети у обзир да у новом европском праву има много одредби које штите правни статус цркве и религијских заједница али штите и појединачне религиозне индивидуе. Много више него што је то био случај у досадашњем европском праву.“
Цркве и религијске заједнице се третирају као нераздвојиви партнер Уније, посебно када је реч о европској интеграцији. Лисабонским уговором је чак предвиђен отворен, транспарентан и непрестан дијалог са црквама и религијским заједницама. Међутим, тај дијалог није шире описан и прецизиран. Теолог Кристоф Мандри са универзитета у Ерфурту целу ствар посматра на прагматичан начин:
„Шта спада у Европу и религијско наслеђе није само историјско питање, већ је то политичко питање данашњице шта све треба да припада. Због тога се мора увидети да је интеграција у европску свест и политичку заједницу нешто што се тиче и муслимана који овде живе. Њима такође треба омогућити ту идентификацију.“
Религијско наслеђе, о коме говори Лисабонски споразум, отворено је дакле за даљи развој Уније. Тиме се европска кућа налази на променљивој основи.
- Извор
- www.dw-world.de
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Нови канал ће помоћи у решавању инцидената у стратешком пловном путу, усред противречних упутстава за бродовласнике....
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Остале новости из рубрике »







.jpg)








