Мјештани у сливу ријеке Мораче на јучерашњој јавној расправи о нацртима детаљног просторног плана вишенамјенских акумулација (ДПП) и стратешке процјене утицаја на животну средину (СЕА) саопштили су да страхују да ли ће им бити надокнађена штета за потопљене куће и имања, те шта ће бити са гробљима. Поједини учесници расправе упозорили су да би реализација тог пројекта могла имати и катастрофалне посљедице. Подгоричанин Божидар Вујошевић сматра да би будуће бране на Морачи могле да буду права хидроенергетска бомба, која би могла угрозити општине Подгорицу и Даниловград. Он је поручио надлежним да је приликом израде та два документа требало користити и ранија истраживања у сливу Мораче.
Милоица Шћепановић из Међурјечја казао је да мјештани страхују да ли ће им бити надокнађена штета у случају потапања кућа и имања.
Представник Министарства уређења простора и заштите животне средине Предраг Булајић саопштио је да ће у случају градње брана на Морачи у том подручју бити потопљено 800 хектара обрадивог и 400 хектара необрадивог земљишта.
- Експропријација земљишта у потпуности је дефинисана законским пописима. Вршиће се на основу података из катастра непокретности, и треба да се хитно покрене поступак код свих грађана да спроведу оставински поступак, јер ће само законити власници моћи да учествују у том процесу - објаснио је Булајић.
Када је у питању измјештање гробних мјеста, Булајић је казао да је договорено да мјештани заједно са локалном управом попишу сваки гроб који треба измјестити и за сваки појединачни случај искажу интерес и жељу на који начин то треба регулисати. Он сматра да није рјешење да се гробља селе у Подгорицу.
Доктор Вукајло Радоњић тражио је објашњење да ли је рађен елаборат о заштити становништва низводно од брана у случају да дође до њиховог пуцања, док је инжењера Срђана Миљанића занимало колико младих из Подгорице може очекивати нова радна мјеста у случају градње објеката.
Максима Драшковића из Вељег Дубоког занимало је како ће то село бити повезано са свијетом након градње брана на Морачи. Одборник у СО Главног града Слободан Радуновић питао је да ли је изградња хидроелектране у Плужинама била пилот пројекат ако су бране на Морачи "мегапројекат".
Економисти и сликару Веселину Ђуровићу није јасно како исељавање становништва из слива Мораче може бити демографски подстицај.
Булајић је рекао да ће област Роваца "добро проћи" у погледу инфраструктуре када је у питању планирана градња брана на Морачи. Он тврди да ће добити нову магистралу која ће се приближавати њиховим насељима.
Говорећи о елаборату заштите становништва усљед евентуалног рушења брана, Булајић је казао да је та област осјетљива и да постоји детаљна и прецизна документација у идејним пројектима који постоје у Електропривреди.
-У плану стоји да ће, заједно са електранама, бити укупно 504 нова радна мјеста, од чега у области хидроенергетике 192, пољопривреде 62 и туризма 250.
Изградња електрана трајаће најмање шест година, а њихова експлоатација најмање 100 година - истакао је Булајић.
Без гаранције за јефтинију струју
Одговарајући на питање која је гаранција да ће струја након изградње ХЕ бити јефтинија, Булајић је рекао да план изградње не даје такве гаранције.
- План не даје гаранције да ће струја бити јефтинија, нити има те механизме, нити му је то задатак. Тржиште електроенергетике ће 2015. године бити потпуно отворено, у складу са тржиштем Европске уније - изјавио је Булајић, додајући да ће концесија бити издата на 30 година, послије чега држава Црна Гора постаје власник тих објеката. Он је рекао да ће за експропријацију земљишта бити потрошено 54 милиона, а за путну мрежу 57 милиона еура.
Дипломате траже поштовање директива
Представници дипломатског кора поздравили су изградњу обновљивих извора енергије у Црној Гори и поручили да се треба придржавати директива ЕУ, саопштено је из Министарства уређења простора и заштите животне средине. Министар Бранимир Гвозденовић јуче је разговарао са представницима дипломатског кора поводом јавних расправа о нацртима детаљног просторног плана вишенамјенских акумулација на Морачи и стратешке процјене утицаја на животну средину.
Како је саопштено из Владе, представници дипломатског кора спремни су да помогну Црној Гори кроз пружање експертске помоћи за усклађивање националног са европским законодавством.
Гвозденовић је, како се наводи, подстакао амбасадоре да дају инпуте, сугестије и предлоге који ће оба документа учинити бољим.
Мугоша заводио ред
Градоначелник Подгорице Миомир Мугоша, који је био домаћин јучерашње јавне расправе, учеснике скупа ограничио је да у три минута поставе питања надлежним о документима поводом којих је организована расправа. Иако су бројни учесници негодовали, Мугоша је објаснио да је то из разлога рационалности те да ће касније имати прилику за коментаре.
Митрополија организује расправу
Митрополија црногорско-приморска и манастир Морача организоваће данас у Подгорици округли сто "Хидроелектране и угроженост манастира Морача". Скупу ће, како је најављено из Светигора прес, присуствовати митрополит Амфилохије, више министара и бројни експерти из земље и окружења. .
Вербални сукоб
Излагање извршног директора НВО "Грин Хом" Дарка Пајовићем обиљежио је и вербални дуел са градоначелником Мугошом. Пајовић је прокоментарисао да медији имају више сензибилитета према НВО него представници власти. Мугоша је поручио Пајовићу да "не користи упадице око власти и НВО сектора", те да почне са излагањем.
Испунити социјалне и еколошке услове
Црногорска влада може искористити дио новца из програма "Промоција обновљивих извора енергије" и за градњу нових хидроелектрана, саопштила је Драгица Секулић, локални енергетски консултант њемачке развојне банке. Она је подсјетила да је њемачка влада прошле године издвојила 80 милиона еура за промоцију обновљивих извора енергије.Према њеним ријечима, у овој фази припреме пројекта изградње хидроелектрана на Морачи њемачка развојна банка није у позицији да процијени оправданост пројекта.
- Детаљна процјена биће извршена након свих релевантних студија које буду спроведене уз подршку Међународне финансијске организације. Њемачка развојна банка већ финансира "зелене програме" у Црној Гори. Сви пројекти морају да испуне, између осталог, социоекономске и еколошке стандарде "њемачке развојне сарадње". Одлука о нашој подршци или промоцији неког пројекта је предмет свеобухватне друштвене, еколошке, техничке и финансијске процјене - истакла је Секулићева.
