Митрополит Иларион: мода на раскол у Украјини прошла

Унутарцрквени раскол у Украјини приметно се смањује. Данас  је на првом месту не борба против расколника, већ учвршћење православне вере у земљи. Управо томе је била посвећена посета украјинским епархијама првојерарха РПЦ. Патријарх Кирил се налазио у Украјини девет дана, посетио је Одесу, Дњепропетровск и завршио посету у Кијеву.

Масовне акције протеста против РПЦ и лично патријарха Кирила  данас спадају у историјско предање. Током читавог боравка  првојерарха РПЦ у различитим украјинским градовима они, који  су заступали различите расколничке цркве Украјине и протестовали, могли су се пребројати на прсте. Свакако, то не значи да је раскол потпуно савладан, - каже шеф оделења Спољних црквених веза Московске патријаршије митрополит Волоколамски Иларион.

Сваки раскол је у историји цветао онда, када су га подржавале грађанске власти. Чим би грађанске власти престале да подржавају раскол, он би спласнуо попут ваздушног мехура. О томе сведоче многи примери. Дакле, раскол у Украјини  је био вештачки организован, а данас су нестали услови за његову подршку, као и мода на раскол, која је постојала деведесетих година уз ондашње идеје  сепаратизма и дезинтеграције. Данас су људи свесни да њима, њиховој деци и унуцима предстоји да живе у тој истој земљи, зашто је потребно да стално живе у атмосфери непријатељства и оптужби, зар није боље да живе у миру и добронамерности?

Подсетимо да у Украјини данас има три православне цркве, само једна од њих је канонска - Украјинска црква Московске патријаршије. Две друге - Црква Кијевског патријархата и Украјинска аутокефална нису признате од стране светског православља.

Током данашње посете патријарха Кирила Украјини одржана је била седница Светог Синода РПЦ, која је усвојила званични апел РПЦ, упућен онима који су данас ван јединства, - наставља митрополит Иларион.

Реч је о томе да  унутар раскола - од верника и оних људи који се тамо  сматрају архијерејима, добијемо много сигнала да они осећају неопходност да се уједине с Црквом. Људи тешко подносе стање када немају могућности да учествују у животу Васеленског православља, када су одвојени од животворног стабла и сокова који хране православну цркву. Та свест о неканонском стању у расколу је веома акутна. Постоје групе верника, парохије и свештеници који се уједињују с црквом. Тај процес није попримио масовни карактер, али се он стално одвија у многим епархијама Украјине.

 
Још једна  важна одлука Синода је сазив Архијерејског сабора у фебруару 2011. године. То ће бити ванредни Сабор, који ће одлучити на којим условима украјински клир може да се врати канонској цркви. Ствар је у томе што данас многи расколници враћају УПЦ МП на своју одговорност. Нема никаквих гаранција да ће они сачувати  чин свештеника, парохију, неће им бити забрањено да служе у цркви. Одсутност таквих гаранција кочи процес повратка из раскола. Међутим, РПЦ чека све који се кају и спремна да им опрости, - тврди митрополит Иларион.

 
Повратак у цркву је природан процес, у којем нема ништа понижавајуће, што би одузимало људима оно што су поседовали. Данас неки од оних који су у расколу, а који се тамо зову свештеницима и епископима, питају: шта ће се нама десити, ако пређемо у канонску цркву, хоћемо ли тамо сачувати своје свете награде и чин? Црква ће сама разматрати правилни начин прихватања одметника, али она има власт и снагу да напуни благодатним садржајем чак и оно што је извршено у расколу.

Од сада ће обилазак од стране патријарха Кирила украјинских епархија бити годишњи. Људи морају да имају могућност да контактирају с првојерархом РПЦ. То ће помоћи не само да се савлада раскол, већ и  учврсти православље у земљи, - уверен је митрополит Иларион.