Арктичке границе

Арктик је био и треба да остане територија дијалога и сарадње. Такав је резултат међународне конференције Арктичке границе, завршене у норвешком граду Тромсеу. У научном форуму који се одржава већ пети пут учествовали су представници скоро двадесет држава.
 

Данас поларне ризнице маме све. Нафтне и гасне компаније надају се да ће добити приступ огромним резервама удаљеног региона. Привлачи и то што је Арктик ослобођен политичке нестабилности, која је присутна у другим деловима света богатим ресурсима. Зато права на део колача истичу не само северне државе: чак и Кина планира да гради ледоломце, говори учесник конференције, председник Мурманске обласне думе Јевгениј Никора.

Све више и више држава покушава да постави своју заставу, ако може тако да се каже, на карту у арктичкој зони. Ипак број застава може бити ограничен. На Арктик излази свега пет држава. Али арктичке државе, арктичка петорка, отворене су за сарадњу.

Арктику је очигледно суђено да игра посебну улогу у светској политици. Без обзира на акртичке стратегије које разрађују земље, он већ данас постаје онај регион Светског мора где човечанство учи како да постигне међународни компромис. Преломни моменти на Арктику – таквим поднасловом организатори Арктичких граница означили су лајтмотив актуалног састанка.

За сада је у односима међу државама таквих преломних момената очигледно недовољно. Зато са завидном редовношћу појављују се идеје формирања мини-НАТО-а скандинавских земаља и увећања војног присуства северноевропских земаља у Арктику. Али без добросуседских односа и сарадње у том региону се не може. Другог пута просто нема. Развијати науку како би се што више сазнало о Арктику, корисно је свима. Процеси промене климе занимају читав свет.

Још један обједињавајући фактор је броба против опасности од наношења штете животној средини. Руске и стране компаније, између осталог британски нафтни гигант БП, заједно планирају да траже овде нафту. Огромна цена процеса може да подстакне компаније управо на уштеду на заштити животне средине.

Али еколози су против сваког геолошког извиђања на Арктику. Они сматрају да у региону нема ни технологија, ни могућности да се реагује на хаварије. Норвешки заштитници дивље природе плаше се еколошке катастрофе сличне по размерама са разливањем нафте у Мексичком заливу. Европски парламент недавно је усвојио резолуцију која позива арктичке земље да поклоне посебну пажњу деловању нафтних компанија у региону.

Лед у Арктику се ипак покренуо – не у буквалном, већ у пренесеном смислу. И овде се не ради о глобалном загревању, већ искључиво о политичкој вољи. Управо то потврђује споразум о делимитацији границе и други документи, који су у званичној форми изразили добросуседске намере држава у Арктику.