Стеганографија: умјетност комуникација Новог свјетског поретка

Вјероватно су свима већ познате технике којима се служе различите intelligence или различите криминалне организације да би слали своје тајне поруке. Оно што се не преноси преко масовних медија континуирано се прикрива од свјетла јавности и представља појам који називамо стеганографија, умјетност тајних порука. Ријеч је грчког поријекла и у литератури има значење скривено писање.

Када се говори о стеганографији, термин «скривени» не значи да је порука невидљива него да је кодирана и да је постојање неке информације на други начин схваћена представљена не као сама прикривеност поруке од спољашњости него од прикривање од друге поруке.

Стеганографија је свијет који фасцинира. Античких коријена увијек је користила човјека као главног комуникатора и оног који у рукама држи кључ за скривену проуку.Вијековима су је користили Римљани, који су тако слали поруке током битки, од пјесника до непознатих појединаца, све док до није у другом свјетском рату постала права наука. У то вријеме су настале прве технике које сеу током година еволуирале и достигле ниво да користе најфиније механизме за контролу и контрашпијунажу. Ово објашњава зашто су се Американци бијали непријатеља који су познавали користити стеганографију и тако су цензурисали комуникацију, све док нису проширилис своју музику користећи високе тонове преко Радио Лондона и тако слали поруке исто као и славни пјесник Verlaine "Blessent mon coeur / D'une langueur / Monotone, када је објавио искрцавање у Нормандији.

Алдо Моро је слао преко својих писама прикривене поруке који су само неки могли да разумију, исто као Brigate Rosse, када су им Американци пружили помоћ у затвору путем убаченог тајног агента.

Стеганографија као начин који се користио није никад била резервисана само за тајне службе и агенције за intelligence, него је постала једна техника да би се слободно комуницирало у условима у којима се некога прислушкује или цензурише, да би на тај начин заштитила личну комуникацију и тамо гдје је криптографија била забрањена. На овај начин су се могле објављивати вијести које не би могле да буду доступне свима. Користећи се техникама стеганографије, они који су имали намјеру да заштите права такозваног copyright-а на означеним докумнетима прикривајући неки потпис унутар текста или назначити документе који су од посебне важности или тајни како би се могао одредити начин да се та вијест одстрани у одређеном тренутку. На овај начин су се могле слати наредбе и директиве на било који крај свијета на врло формалан начин. Овакви сисеми се користе и у криминалним организацијама, као и у банкарским системима када се треба указати на рециклажу новца и која треба да остане прикривена. Комуникација на овај начин се претвара у праву вјештину у којој су партнери утврдили протокол по коме познају писане кључеве, који су можда и унутар текста претходних порука. Ово стеганографију претвара у праву умјетност, рафинирану и посебну која је одваја од криптографија, без математичких формула које би се могле на неки начин репродуковати.

Тајне поруке моду да се појаве унутар текста, користећи симболе различитих ортографијчких или типографских варијација, избор између синонма и граматичких формула, размак између ријечи или се може користити као генератор текста који индивидуализира једну граматичку типологију. На исти начин могу бити инкорпориране поруке унутар звукова, на различите начине који нису примјетни за ухо, на основу фреквенције који се често дефинишу као шумови у позадини. Можда је из тог разлога Microsoft обратио велику пажњу на стеганографију и како је могуће да једна фирма мора да заштити свој Copyright на музику и видео, блиндирајући тако властити монопол. Захваљујући ширењу информатике дошло се и до искориштавања пиксела у БМП фотографији. Постоје наравно и друга средства у којима је погодно прикрити одређене проуке, као што је мултимедија, формати за архвирање и кодифицирање, или најједноставнији облик HTML странице.

Како се може примијетити не постоји нити један облик контроле на нивоу да заустави пренос прикривених порука у техници стеганографије. Када би се забранио било који облик прикривене комуникације, требало би истражити и трансформисати или забранити све комуникације јер било која предствља потенцијално средство за пренос.. У том случају би се прешло на криптографију са репресијом над слободом сваке индивидуе. Након 11. септембра, многи су у штампи писали како је стеганографија управо била кориштена за пренос порука у припремама атентатора. Иако ово није никада доказано, могло би са буде и дио приче да се успостави контрола над интернетом.

У моменту када су сва средства комункације у рукама приватника који на снажан начин утичу и на саму државу као што су Motorola, Sony Ericsson, на начин са се и сами понашају као независна држава на којима није могуће успоставити контролу.