Вукелић страдао јер је дирнуо људе који мисле да су недодирљиви

“Патриот” : Г. Васићу, како је убијен Милан Вукелић?

Васић: Милан Вукелић се кретао својим путничким возилом улицом Југ Богдана и у току вожње дошло је до експлозије на возилу. Експлозивна направа је, очигледно, била постављена у предњем дијелу возила, испод сједишта возача, тако да је активирањем направе Милан погинуо, а два сапутника су тешко повријеђена.

Да ли је утврђено о каквој врсти експлозива је реч и како је експлозивна направа активирана?

Врста експлозива ће се утврдити вјештачењем, али према оштећењима која су изазвана на возилу, наши експерти из области противдиверзионе заштите израчунали су да је то око пола килограма експлозива прерачунато у ТНТ. Значи, ако је била пластика, било је количински мање, ако је био ТНТ, онда је било пола килограма. Ако је био привредни експлозив, онда је морало бити више.

Рекли сте да је то дело професионалца?

По начину постављања требало би да буде дјело професионалаца, значи људи који су обучени и добро знају поставити експлозив на начин да се активира накнадно, односно у току вожње.

Да ли је неко ухапшен овим поводом?

Било је привођења лица, обављања разговора, полиграфисања, али још нико није лишен слободе и спроведен у Тужилаштво. Значи, извршиоци овог дјела још увијек нису идентификовани.

Да ли сте приводили г. Чеду Савића?

Јуче (у прошлу среду, оп. а.) био сам на састанку са чешком делегацијом, али знам да се приводе и лица из Завода за изградњу. Да ли је конкретно Савић привођен, то нисам сигуран.

Привођена су одређена лица из ближег окружења која су била, ‘ајде да кажемо, у сукобу са г. Вукелићем.

Шта је МУП урадио по кривичној пријави коју је г. Вукелић поднео против Чеде Савића и да ли сте истраживали малверзације фирме “Интеграл- инжењеринг” и градске управе на изградњи колектора?

Спор на релацији Вукелић–Чедо Савић траје, по мени, око двије године, јер знам да је у више наврата било пријава против Чеде Савића. Центар јавне безбједности Бањалука обрађивао је те предмете и одређене пријаве су достављене тужилаштву. Колико сам примијетио, недавно је г. Вукелић поднио пријаву Окружном тужилаштву, Специјалном тужилаштву и Сипи у којој је навео низ малверзација које се односе на функционисање ЗИБЛ-а, на градску управу и велике фирме које на подручју Бањалуке граде објекте.

Упознајући се са том пријавом, видио сам да је то један предмет који је имао више од 70 прилога и који се очигледно није могао ријешити у кратком временском периоду. Пријава је поднесена, мислим, у јуну, а обрада толиког предмета, а сваки од прилога захтијева одвојену истрагу, значи саслушавање најмање 500 лица, изузимање документације и процесуирање.

Значи, још немате ништа конкретно у вези са тим пријавама?

О пријавама постоје извјештаји који су поднесени раније, када је, рецимо, у питању стан за који је Вукелић навео да је противправно купио ЗИБЛ и додијелио лицу које у њему није запослено. То је потврђено и достављено тужилаштву.

Извјештаје сада појединачно анализира радни тим МУП-а РС и резултати те истраге показаће шта је процесуирано, а шта није завршено.

Вукелић је тешко оптужио заменика начелника крим полиције МУП-а РС Драгог Милошевића да га је малтретирао и претио му у згради МУП-а. Ви сте бранили Милошевића. Да ли је Милошевић заиста малтретирао Вуеклића по налогу Чеде Савића, а ви то заташкали?

Тврдио сам оно што је потврдила унутрашња контрола. Када је поднесен приговор или притужба од г. Вукелића, спроведен је унутрашњи поступак у вези са тим разговором.

Мислим да то није било на том нивоу да би се стално на томе инсистирало. Значи, поступак је спроведен, елеменати кривичне и дисциплинске одговорности за г. Милошевића нису утврђени. Након тога г. Милошевић се дистанцирао од свега тога, јер је схватио да разговори у смислу упозорења на том нивоу не могу бити добри пошто не доносе ефекат који се очекивао – да дође до неког смиривања ситуације.

Очигледно је после тога ситуација на тој релацији кулминирала.

Предузети нешто на њеном смиривању од стране полиције, по мени, није могуће. Не само код нас већ и у другим државама у окружењу.

Ако нам се за заштиту обрати физичко лице, та заштита му се може пружити на краћи временски период за обезбјеђење куће у којој станује. Овај злочин се десио у покрету. Чак и да је била дата заштита г. Вукелићу, полиција би била неефикасна.

Поредимо са другим земљама. Ви знате да у западним земљама људи не смију пуштати дјецу да сама иду у школу. Морамо бити реални у вези са стварним могућностима полиције.

Али, ви мислите да је полиција покушавала ту нешто заташкати. Ако је Чедо Савић сигуран да може заташкати истрагу, или неко други, због чега би се одлучио на овакав корак.

Мислим да су сукоби у овом случају били пуно жешћи, да је Вукелић очигледно дирнуо одређене људе који су недодирљиви и да су се они одлучили на овакав суров чин.

Нажалост, то се завршило убиством, можда би се то могло назвати терористичким актом, с обзиром на то да је на овај начин у БиХ била још једна ликвидација. То је случај убиства Јозе Леутара, јер је и тада ауто било у покрету. Сличних подметања експлозивних направа под возило је било, али не да се оне активирају у покрету. Обично је то било подметање на мјесту приликом активирања или да се само дигне возило у ваздух.

Г. Васићу, постоји једна неконзистентност у вашем одговору. Због чега се баш Драги Милошевић, који је заменик начелника Управе крим полиције МУП-а РС, одлучио да смирује стање између г. Савића и г. Вукелића и по чијем налогу је то учињено?

Пазите, није он ишао на смиривање стања измедју Савића и Вукелића. Ту се поступало на основу сталних пријава из фирме да, наводно, Вукелић тамо неком пријети, да, наводно, пријети и оружјем. У једном моменту чак је и ЦЈБ по таквој пријави вршио претрес код Вукелића, али није нашао оружје.

Упозорење је требало да буде по систему – немој пријетити људима. Да ли су те пријаве које су биле подношене биле основане или су биле намјенски гурнуте да се то лице смири, ако га неко, по њиховој процјени, у МУП позове и упозори – ја не знам.

Увијек постоји могућност да неко да лажну пријаву и каже- ту и ту је постављена направа, ми морамо да поступимо као да заиста јесте, ако се пријави да неко носи оружје, ми морамо да поступимо како је прописано, односно да се то лице упозори, ако у више наврата пријети – да се процесуира, ако показује оружје, да се оно покуша наћи.

Значи, полиција је испоштовала све што се тиче прописа, али то није могла занемарити. Имамо колико год хоћете случајева, попут случаја “Кондор”, убистава у Дубици и сл., када људи дођу у сукобе и полиција једноставно поступа према ономе што се односи на поднесене пријаве, а није у могућности да одвоји људе једне од других и да онемогући извршење дјела.

Ми смо скоро имали случај да је човјек, ту у близини Бањалуке, приликом градње неког пута пришао екипи која је радила и након вербалног дуела извадио бомбу и једном од њих рекао – е, кад нема мене, нек нема ни тебе. Покушао је извући осигурач. Само захваљујући томе што није извукао осигурач, све је смирено и отета му је бомба.

Тужилаштво и суд том лицу нису одредили притвор, јер кад би се у нашим условима за такве ствари одређивао притвор, затвори би били препуни. А није могло бити горег угрожавања сигурности. Он је пријетио да ће убити човјека и покушао га убити.

Да ли је Драги Милошевић саслушао и тог човјека или је то урадио неко од инспектора. Необично је у свему овоме да замјеник начелника Управе крим полиције саслушава потенцијалне осумњичене. Да ли и ви као начелник Управе крим полиције такође саслушавате?

Ја немам времена да са извршиоцима и подносиоцима пријава разговарам. Међутим, често се зна десити да неко дође да пријави нешто, након чега га упућујемо у ЦЈБ. Тако и ово – покушало се разговарати, а након тога је Драги Милошевић упутио лице у ЦЈБ.

Да ли је он мислио да ће то бити довољно увјерљиво, у смислу позвао начелник или замјеник начелника Управе и каже – знате, требало би спустити лоптицу, у тај дио не могу да улазим.

Поступак увијек треба водити онако како је прописан. Само извршење овог дјела – убиство, и све то што му је претходило, кроз тај разговор, немају никакве везе. Тиме се само наноси много штете г. Милошевићу, јер је уопште покушао на тај начин разговарати.

 Милошевић је сам себи нанео штету...

Управо то.

Нико од колега новинара који се баве овим случајем, па ни ја, нисмо нанели штету г. Милошевићу. Да ли је он тада саслушао и г. Чеду Савића?

Није.

Докле је стигла истрага око паљења Вукелићевог аутомобила, које се десило у ноћи између 6. и 7. маја, и куће његове мајке, које се десило 8. августа?

Истрага о у вези с ова два дјела још увијек није довела до извршиоца.

Осјећате ли одговорност због тога што је Вукелић убијен, јер као начелник крим-полиције нисте учинили ништа да га заштитите, нити га је полиција заштитила на било који начин, и да ли ћете због овог случаја поднети остваку или ћете је тражити од својих подређених, као што је Драги Милошевић?

Они који су намјеравали извршити то дјело извршили су га без обзира на то да ли је начелник Управе крим-полиције Гојко Васић или ви.

Крим-полиција у оваквим случајевима никоме не може дати заштиту, али полиција може у одређеним случајевима људима дати заштиту ако је они затраже и ако се процијени да се та заштита може дати. У нашим условима физичким лицима се веома ријетко даје заштита и кратко траје.

Полиција заштиту у покрету може дати само високим функционерима, као што су члан Предсједништва, предсједник, премијер и министри у Влади.

Значи, ви лично не осећате никакву одговорност због овога што се десило?

Ја осјећам одговорност да се овај случај ријеши, односно да се расвијели дјело. То је мој дио одговорности.

Ако бисмо ми увијек након неког таквог дјела морали подносити оставке, то не би било у интересу грађана. Ако бисмо ми процијенили да је број неријешених дјела на том нивоу да ми не испуњавамо своју задаћу, ја овдје не бих сједио. Такође, ако бих процијенио да се овај случај неће ријешити, да нећемо доћи до извршиоца, не бих се либио да поднесем оставку. Ја сам овдје да заштитим грађане, суграђане, људе које лично познајем и који се на неки начин боре за боље сутра свих нас.