Противправни прекид трудноће - 3. Дио

 Код кривичног дјела противправног прекида трудноће неопходно је нагласити да се трудница не кажњава ни у једном случају, али то није једино рјешење судећи по одређеним упоредним законодавствима. Оваква одредба је предвиђена из разлога што се сматра да страх од казне може довести до тога да лица која неовлашћено помажу при вршењу побачаја остану неоткривена, као и да многи случајеви побачаја започетих од стране саме бремените жене доведу до много тежих последица.[1] Такође, трудница не може одговарати ни као помагач ни као подстрекач. На овом мјесту је важно споменути да је као радња извршења било ког умишљајно поступајућег лица предвиђено само помагање, али не и подстрекавање на извршење побачаја, што свакако није оправдано и нема видљивог разлога за овакво законско регулисање.[2] На крају, запријећена казна за извршење овог кривичног дјела је казна затвора у трајању од три мјесеца до три године.

Тежи облик извршења кривичног дјела противправног прекида трудноће се од основног облика извршења кривичног дјела разликује у вољном елементу. Наиме, радња извршења овог облика кривичног дјела се састоји у извршењу или започињању вршења прекида трудноће бременитој жени без њеног пристанка, а ако је млађа од 16 година и без писмене сагласности њеног родитеља, усвојиоца или стараоца. Дакле, као радња извршења предвиђено је извршење недозвољеног побачаја или започињање вршења истог, док је помагање по природи ствари искључено, јер недостаје воља бремените жене за прекидом трудноће. Директно из те чињенице слиједи закључак да ће се конкретна радња извршења дјела разликовати од оне из основног облика, па ће се морати манифестовати у одређеним преварним радњама и/или у употреби силе и пријетње како би се извршио прекид трудноће.

Услови који су везани за давање сагласности трудници млађој од 16 година постављени су кумулативно. Дакле, неопходно је да недостаје њена сагласност и сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца. При том, могуће су двије ситуације. Прво, могуће је да бременита млађа малољетница да сагласност, али да не постоји сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца. У том случају ће се радити о извршењу основног облика кривичног дјела противправног прекида трудноће. Друго, могућа је ситуација да трудница не да сагласност, али да сагласност да родитељ, усвојилац или стараоц. Иако ово питање у пракси може изазвати дилеме, сматрамо да је недостатак сагласности труднице кључан моменат и да се и у том случају ради о извршењу тежег облика овог кривичног дјела.

За извршење овог облика кривичног дјела прописана је казна затвора од једне до осам година. Иначе, у одређеним компаративним законодавствима, попут кривичног законодавства Републике Србије, кажњава се и бављење вршењем побачаја, под којим се подразумјева извршење овог кривичног дјела више пута.[3]

Најзад, Кривичним законом је предвиђен и квалификовани облик извршења овог кривичног дјела. Уколико је као последица основног или тежег облика кривичог дјела наступила смрт, тешка тјелесна повреда или тешко нарушење здравља женског лица над којим је вршен прекид трудноће, за основни облик извршења кривичног дјела извршилац ће се казнити затвором од 6 мјесеци до 5 година, а за тежи облик затворском казном од 2. до 12 година. Оно што је овдје битно нагласити јесте чињеница да је у односу на тежу последицу учинилац морао поступати из нехата, јер се ради о кривичном дјелу квалификованом тежом последицом. 
 

[1] Б. Чејовић, Кривично право – општи и посебни део, Београд, 2006, 455

[2] Тако и у: З. Стојановић, op. cit., 346

[3] Ibid