ОРТОПЕДУ СЕ “СМЕШЕ” ПОЛИЦИЈСКЕ ЛИСИЦЕ?

Према информацијама које је објавио београдски дневни лист, истражним проверама могао би да буде подвргнут и Зоран Дробњак, актуелни директор „Путева Србије”.
Он би могао да буде испитан зашто је потписао сагласност „Нуби” да постави оптичке каблове, иако је Дарко Пешић, директор Сектора за одржавање државних путева првог и другог реда у том јавном предузећу, само 20 дана пре Дробњаковог решења одбио да изда исте дозволе.
Дулић је тим поводом у изјави за Политику, изразио чуђење зашто се сада налази под истрагом у случају „Нуба инвеста”, када је Републичко јавно тужилаштво (ефикасно попуњено ДС кадровима) већ утврдило да “није било кршења Закона о планирању и изградњи приликом доделе тих дозвола”.
Дулић је медијима проследио документ тужилаштва који је потписала Зорица Стојшић, заменица републичког јавног тужиоца, у коме се наводи да увидом у документацију која им је достављена произлази да је Министарство животне средине и просторног планирања, у поступку издавања дозвола предузећу „Нуба инвест”, поступало “у складу са Законом о планирању и изградњи”.
“Када је Савет за борбу против корупције истраживао то, тражио сам од тужилаштва да се изјасни да ли је све урађено по закону. Они су утврдили да је све у реду. Ако је било нечег нелегалног у овом послу, онда би требало да питају Путеве Србије”, поручио је осумњичени бивши министар.
У извештају Савета за борбу против корупције детаљно је наведено како су издате дозволе предузећу „Нуба инвест”.
Према налазима Савета проблем је био пре свега у томе што је та фирма, захваљујући дозволама Дулићевог министарства и ЈП „Путеви Србије”, годину дана била једино предузеће које је постављало цеви са оптичким кабловима, упркос чињеници да у Републичкој агенцији за електронске комуникације (РАТЕЛ) није ни била регистрована као оператер.
„Нуба инвест” је градила мрежу оптичких каблова према Хрватској, Румунији, Бугарској, Македонији, док су актуелни оператери у Србији, попут Теленора и СББ, до својих првих дозвола успели да дођу тек после годину дана.
У том извештају који сада полиција проверава наводи се да је свој први захтев за тај посао „Нуба” поднела надлежном министарству само пар месеци након регистрације предузећа у Србији, у септембру 2009. Локацијску дозволу од Дулићевог министарства „Нуба” је добила већ 16. октобра исте године.
Тринаест дана касније, Министарство је у име ове фирме упутило захтев предузећу „Путеви Србије” ради издавања сагласности за изградњу оптичког кабла на релацији Батровци–Београд. Захтев је потписао лично тадашњи министар Оливер Дулић.
Уследио је негативан одговор, који је потписао Дарко Пешић, директор Сектора за одржавање државних путева првог и другог реда у том јавном предузећу, пошто су стручне службе установиле да нису испуњени претходно издати услови од стране Путева Србије, као и да је приложена документација непотпуна.
Међутим, само 20 дана касније, 25. новембра 2009. године, Путеви Србије и поред недостајућих докумената, издали су Решење о давању сагласности за постављање оптичког кабла на релацији Батровци–Београд.
Решење је овога пута потписао директор тог јавног предузећа Зоран Дробњак. Из образложења се види да је решење издато по истом оном захтеву које је Министарство животне средине и просторног планирања, у име „Нубе”, већ било доставило Путевима Србије у октобра 2009.
Из пописа приложене документације јасно је да министарство није поступило по налогу из претходног, негативног одговора Путева Србије, јер, између осталог, није достављена ни дозвола Агенције за телекомуникације.
Упркос томе, Путеви Србије су издали решење о сагласности и одмах истог тог дана потписали уговор са фирмом „Нуба инвест” о регулисању обавеза инвеститора, које настају постављањем вода оптичког кабла на релацији Батровци–Београд.
Савет за борбу против корупције је у свом извештају констатовао да је „из Закона о планирању и изградњи недвосмислено јасно да је јавно надметање било неопходан услов за издавање дозволе за изградњу оптичког кабла.
Да је министарство поступило онако како је по закону било дужно да поступи, сви заинтересовани били би у могућности да оптичке каблове полажу под истим условима, чиме би и држава за себе, од тог посла, обезбедила највећу могућу накнаду”.
Фантомска фирма
Према подацима Агенције за привредне регистре, оснивач предузећа „Нуба инвест” д.о.о. Београд је словеначка фирма „Нуба саветовање и инвестирање”.
Према подацима из словеначког регистра, то предузеће је, са по 50 одсто акција, у власништву Раста Томажича и Патрика Цеглара.
Њих двојица су, по наводима словеначких и хрватских медија, власници или заступници још десетак фирми, а са „Нубом” су били умешани у велику аферу око куповине и препродаје грађевинског земљишта у Копру.
Подаци АПР показују да је словеначка „Нуба” своје предузеће у Србији регистровала 10. априла 2009. године са оснивачким капиталом од 3.000 евра и да има само једног запосленог.
Реч је о предузећу које се до момента уласка у посао постављања оптичких каблова није бавило телекомуникацијама, нити је поседовало било какву лиценцу за ту делатност.