Јелко Кацин: БЕЗОБРАЗНА ДРСКОСТ ЕВРОПСКОГ КЛОВНА!

Један од примера крајње снисходљивости, на који смо навикли у периоду аутократске владавине Бориса Тадића, свакако је безгласно трпљење сталних прекора и “пацки” упућених на рачун Србије; и то уз непристојно шепурење оних “Европљана”, који на Србе отворено гледају као на нижу расу.
Просечан Србин донекле би био у стању да прогута понеко понижење (оно “обреновићевског” типа), ако би иза таквог понижења могла да уследи било каква корист, било какво опште добро.
Не, у овом случају понижења се трпе за некаква магловита обећања (биће кад буде, ако буде), иза којих нема ничега опипљивог.
А таква обећања за инфантилне (па и малоумне) у Србију доноси нико други до Јелко Кацин – Словенац који ужива у улози “бившег роба” и који се данас, “с разлогом”, свети своме “хегемону”.
Нећемо се овде превише освртати на све “гафове” овог бившег словеначког министра информисања и једног од кључних стратега словеначке армаде у десетодневном рату против бивше ЈНА 1991.
Ипак, да поменемо Кацинов провокативни поздрав мирëдита (алб. ‘добар дан’) у Скупштини Србије  и изјаве типа, “Србија ће лакше у ЕУ без Косова“, “Против сам рехабилитације Михаиловића“, “Русија није више алтернатива ЕУ“, “Ако хоће помоћ ЕУ Србија се мора регионализовати и децентрализовати“.
Из наведених примера видимо да се Кацин труди да води и спољну и унутрашњу политику Србије.
За даљим набрајањем Кацинових увреда на рачун српске државе нема никакве потребе, јер сваком иоле нормалном грађанину потпуно је јасно да такав човек ништа добро не жели Србији, нити из његових уста може изаћи било шта осим онога што иде на штету српске државе.
Последњи у низу Кацинових “савета” Србији прешао је “рубикон”. Човек је усред Србије, користећи србско гостопримство, у интервјуу новосадском “Дневнику” рекао:
“Србији је потребан један модеран уставни акт који ће омогућити децентрализацију, дефинисати Србију као грађанску земљу и омогућити локалним заједницама да преузму одговорност за бржи развој“.
Свака власт, која иоле држе до части своје државе, забранила би таквом “дипломати” улазак у земљу. Без имало двоумљења, тај човек би био проглашен персоном нон грата.
Тешко да би таквог изасланика ЕУ отрпеле и банана државице, али, однекуд, српске власти не смеју да га погледају у очи, а камоли да му нешто замере у његовом деспотско-разбојничком шепурењу.
Кацин се понаша као да је Србија малолетна, а он њен намесник.
Тај ЕУ гаулајтер једноставно нема никаквог обзира, сматрајући да у Србији живе неписмени урођеници, које он мора да просвети и поучи основним манирима цивилизованог света.
 Више пута Кацин је поручивао да се “Србија мора децентрализовати и регионализовати”.
 Ако је то нешто што је корисно и добро за државу, тада би требало Кацина упитати, зашто не инсистира на децентрализацији  своје земље Словеније, него долази у Србију да грађанима Србије “соли памет”.
У уставу Словеније, под тачком 4, јасно пише да је то “јединствена и недељива држава” (Словенија је оземељско енотна ин недељива држава). Дакле, такав унитаризам у његовој “дежели” је добродошао и тамо нема никаквог места цепању на регионе, покрајине, области и слично.
Србски устав за Јелка Кацина није довољно савремен, јер, кобајаги, није довољно грађански.
У србском Уставу стоји да је Србија “држава србског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.”
Отуда, није јасно, шта ту није “модерно”? Можда помињање србског народа? Али, ако Немачка може да буде држава немачког народа (што јасно пише у немачком уставу), зашто то исто не би било допуштено Србији?
Или, узмимо Кацинову Словенију. Како је сачињен словеначки устав? Зар се у уставу његове земље не налази члан који гласи:
“Словенија је држава всех својих држављанк ин држављанов, ки темељи на трајни ин неодтујљиви правици словенскега народа до самоодлочбе.”
То јесте, Словенија је земља свих њених грађана, која се заснива на сталном и неотуђивом праву словеначког народа (!) на самоопредељење. Чијег народа? Словеначког?
Ето и Словенци могу да имају своју државу, али такво право никако се не сме допустити Србима.
Ваљда, Срби не смеју да буду Срби, уколико желе да их “мајчица” Европа прими у своје наручје. Да би били “модерни”, Срби треба да се одрекну себе, да забораве своје име, да забораве да су икада у историји имали државу.
Кацин се чуди: Па зар вам је тешко то да урадите?
Заиста несхватљиво. Има ли у србској власти икога ко није спреман да трпи овакво страшно понижавања. Не постоји држава на свету у којој су права мањина уређена на такав начин као у Србији.
Покушајмо да замислимо Турке који похађају школу на турском језику усред Немачке! Наравно, ником нормалном не пада на памет да је тако нешто могуће.
Зашто нико не пита тог ратног хушкача из деведеситих година прошлог века, зашто Срби нису признати као национална мањина, иако их има између 40.000- 50.000, што чини близу 2.5 посто словеначког становништва.
У ствари, Срба, Хрвата и муслимана у Словенији (кад се узму у обзир они јужни Словени који се у етничком смислу нису изјаснили) има готово 15 посто, али ти људи немају никаква посебна мањинска права.
Да би апсурд био већи, таква права имају Италијани и Мађари, који броје заједно мало више од 10.000. Наводно, они су тамо аутохтони. Члан 5. словеначког устава гласи:
“Држава (Словенија) штити људска права и основне слободе; штити и гарантује права аутохтоних националних заједница Италијана и Мађара.”
 О некој аутохтоности мањина, на балканским просторима, бесмислено је говорити. На територији северне Србије, која се данас у историјском смислу неоправдано назива Војводина, на пример, највећи број Мађара населио се током 18 и 19. века.
Тада су ту насељавани и Словаци, Румуни, Русини. Банат, Бачка и Срем били су претежно (убедљива већина) насељени Србима. Аустроугарска је желела да то стање промени, па су зато, поред Мађара, Словака и Румуна, на том делу вековне српске земље населили и велики број Немаца.
Нажалост, о томе се у србској историји веома мало и површно учи.
 И ето, Јелко Кацин има храбрости и образа да држи лекције Србији, да заговара њену регионализацију, да тражи да Србија мења свој устав само зато да би Војводина добила све прерогативе државе.
Такву осионост српске власти толеришу, брукајући своју земљу и понижавајући своје грађане.
Да ли ће таквом вређању државе Србије икада доћи крај?
За сада се не види да је србска земља спремна да очува свој понос и достојанство. А ако се тако настави, Србије на крају неће бити.
По вољи Кацина и сличних ЕУ “душебрижника”, она ће се тако регионализовати и децентрализовати, да је тако уситњену нико неће моћи пронаћи на мапи Европе.
 Аутор:Лазар Јанићијевић