Пристаниште отпорно на лед компаније Лукојл доспело у Гинисову књигу рекорда

Варандејско стационарно поморско пристаниште за утовар отпорно на лед руске компаније Лукојл доспело је у Гинисову књигу рекорда као најсевернији нафтни терминал у свету. Његове координате су 69 степени 03 минуте северне географске ширине.

Пристаниште је постављено на дубини од 17 метара у Баренцовом мору, 22 километара од обале Ненецког аутономног округа. Чисто визуелно оно представља грандиозни конусни објекат висине преко 50 метара и укупне тежине преко 11 хиљада тона. Конструкција се састоји од основе са стамбеним модулом, утоваривачког уређаја са стубом и платформом за хеликоптере. Пристаниште је прикључено за две линије подводног цевовода за пумпање нафте из обалских резервоара. Овај пројекат потврђује да Русија има технологије за освајање налазишта арктичког приобалног појаса, истиче директор Института за арктичке нафтне и гасне технологије Анатолиј Золотухин.

Терминал је врло добар, проверавали су га много пута, он ради стабилно. То је домаћа руска технологија у најбољем облику. Јасно је да је руска национална компанија направила практично самостално овај терминал. Али то не значи да се руске технологије за освајање арктичког приобалног појаса могу користити свуда. Пројекат који је извео Лукојл једини је у арктичким морима. Истина, они имају и пример освајања Каспијског мора – стационарну платформу отпорну на лед на налазишту Корчагина. Постепено такво искуство се нагомилава, али све једно то не значи да све треба радити самостално.

По мишљењу експерта, компетенције које постоје на Западу су напредније од руских, а искуство у тој сфери много је дуже. Уз то у такве пројекте треба улагати колосалне инвестиције и једној земљи ће то бити тешко да ради, и можда не баш сасвим разумно. Зато ради технологија треба нешто да делимо, на пример ресурсе.

По мишљењу експерата, пуштање у рад прве линије гасовода Северни ток даће стимуланс за убрзање радова на Штокмановском налазишту гасног кондензата са резервама од око 4 трилона кубних метара гаса. Јер гас са њега надаље треба да стиже у овај цевоводни систем. Већ 2012. године може да буде расписан тендер за пројектовање јединствених ледених платформи за рад на Штокмановском налазишту. А затим предтоји избор извођача наруџбине, и овде су могуће разне варијанте, сматра Анатолиј Золотухин.

Постоје напредне компаније, као што је јужнокорејски Хјундаји, који је данас лидер у изградњи оваквих великих објеката на мору. И основне наруџбине су за њих. То може да буде чак политичка ствар, тачније ако се буде сматрало да треба да се ради у руским бродоградилиштима, тада треба припремати бродоградилишта за то. Пошто ми немамо таква пловећа средства.

Пример пристаништа отпорног на лед показује да руска предузећа брзо и успешно освајају нове технологије. Пристаниште је изграђено у фабрици за производњу грађевинских металних конструкција у Каљининграду. Његов капацитет износи 12 милиона тона нафте годишње. Укупан обим нафте који је напуњен у танкере за време рада пристаништа износи преко 20 милиона тона.