Касиповић нас опет оставља?

Без обзира да ли напустио Владу Републике Српске ово љето или са осталим бродоломницима из СНСД-а и њихових коалиционих партија дочекао њен крах за двије године на јесен, министаровање Антона Касиповића у ресору просвете и културе у РС остаће упамћено као црни период образовног система у РС и вријеме у коме Србска уопште није ни имала културну политику. Свјестан је свог учинка и сам Касиповић је данас најавио своју оставку на министарску функцију, умотану у похабани целофан принципијелности и досљедности, па је своју одлуку о повлачењу образложио неиспуњавањем  обећања датог студентима да ће у јуну мјесецу ове године почети изградња четвртог павиљона Студентског центра "Никола Тесла" у Бањој Луци. Само наивни могу повјеровати у овај разлог као пресудан у одлуци  Касиповића да  затражи  од предсједника Владе Александра Џомбића да буде разријешен дужности министра. Ниије први пут да Касиповић лицитира с својом оставком. И раније је тражио  да буде разријешен с функције потпредсједника Владе РС-а, јер, како је тада тврдио, сувише обавеза имао у ресору просвјете и културе. То спиновање јавности се извјесно вријеме „вртило“, али та шала никада није ни била схваћена озбиљно па је тако и завршила као Касиповићева принципијелност и досљедност, у забораву. Ово обећање да ће отићи с министарске позиције дао је још почетком априла, уколико до краја јуна не почне изградња нових смјештајних капацитета у овом студентском центру, на који академци чекају годинама. Јуни је прошао, а од радова нема ништа, као што ни у буџету нема ништа за овај пројекат.  Смјештајни капацитети у Студернтском центру покривају само 7 посто потреба у односу на укупан број студената на бањалучком универзитету. Сваке године више од половине оних који конкуришу за смјештај у СЦ „Никола Тесла“ није у могућности  да оствари то право због малих капацита у овој установи и то је чињеница коју је и сам Касиповић истицао још прије двије године.  То само говори о недостатку реалности у планирању приоритетних обавеза министарства преко кога су прешле стотине милиона марака из тзв.“социјално-развојне компоненте“  којом  је олакшаван  буџет и рачун посебних намјена са средствима од приватизације,  на разне спортске дворане и фискултурне сале  и школе . Тако је министар просвете открио до посједује до  тада непознату  склоност  ка  неимарским  подвизима  која се темељи  на  његовом  опсједнутошћу  инвестицијама  као балканском  исходишту  сваког  великог богаћења у краком року.  У свему томе за потребе,  студентског стандарда није се нашло новаца  као што се није нашло средстава ни за фундаменталне пројекте у култури али јесу милиони за БЛИФФ, филмски фестивал који је „играо само једно љето“,  тек толико да би црвеним тепихом прошле његове највеће звијезде – прваци владајуће црвене странке,  све са супругама.  Након тог блефа  нестало је и „традиционалног фестивала“, и тепиха и милиона које је са собом у Чешку, након што се са државним меценама „раздружила“ у Бањалуци, понијела  анонимана организарорка . Списак гријеха, промашаја и штеточинства  учињеног за протеклих више од шест година у дјеловању министарства пеосвете и културе и самог министра импресивно је дугачак али се, као најпогибељини међу њиме, издваја девастација високог образовања у РС. Касиповић ће остати упамћен као  министар који је на велика врата у академску заједницу увео профит а избацио знање, омогућивши да се у свакој пристојнијој бараци, са два три гостујућа предавача, заметне универзитет  који ће служити као  штампарија  ВСС диплома за много новца  али за мало знања.  Метастазе ове болештине довеле су до тога да се са штанцања  обичних диплома прешло на серијску проузводњу  доктора наука . Тако је на неколико приватних универзитета у Бањалуци магистрирало и докторирало више нашпих „научних нада“ него на свим јавним факултетима у овом граду. У образовном систему у коме су овакве наказне појаве могуће,  корупција је сдасвим природна појава исто као и приватизација јавних факултета кроз форму отворене непотистичке фамилијарности.  Веома је могуће да и данашњом наводном оставком  принципијелни Касиповић настоји  под притиском издејствовати средства  за свој нови неимарски подухват користећи чињеницу да је Влада у којој сједи  у потпуном распаду и на том правцу  „из дана у дан све више напредује“. Ни,мо ми те среће да Касиповић најзад испуни бар једно обећање па макар и оно најпожељније – да оде.