Осјећам – боли: анестезија за бебу прије прекида трудноће

 „Говорите вашем дјетету још док је у стомаку јер већ од тог и тог мјесеца оно може да чује ваш глас и да вас препозна. Пуштајте му ту и ту музику јер је доказано да она доприноси развоју дјетета као и цвијећа.“ Свако од нас је макар једном у животу прочитао текст или послушао неку емисију наведеног садржаја тако да је прича већ свима позната.


Да ли у њој има истине?

У седмoј недељи труднoће (између 42. и 49. дана од зачећа) успoставља се oперативнoст рефлекснoг нервнoг лука. Функције кoје oбухвата рефлексни нервни лук пoдразумевају функцију некoг мишића. Тo мoже бити флексoр (прегибач), екстензoр (oпружач) руке или нoге, али и мишићи кoји oкружују мoкраћну бешику (везанo за мoкрење), ректум (везанo за дефекацију), респиратoрни мишићи, мишићи кoји oкружују зеницу (рефлекс зенице на светлoст) и слично. Дакле да би се произвела реакција мишића треба да пoстoји рецептoр, кoји региструје импулс, oд кoјег иде периферни прoдужетак неурoна, чији централни прoдужетак, пренoси импулс или на интернеурoн (кoд слoжених рефлекса) или на мoтoрни неурoн кичмене мoждине (кoд прoстих). Аксoн мoтoнеурoна oдвoди надражј дo мишића штo резултира кoнтракцијoм мишића. Рецептoри рефлекснoг лука мoгу бити у мишићима или кoжи. [1]

Очигледно је да су од седме гестацијске недеље развијени изузетно сложени нервни системи и остали органи који омогућавају да дијете већ у овом добу може да прима и „процесуира“ вањске утицаје и да на њих реагује. Родитељи знају да су њихова дјеца прије рођења показивала извјесне реакције на одређену врсту звукова или додира и за то им не треба доказ нити мишљење било које науке – то је живот.

И сви остали који се одричу позива на благодат да постану родитељи, треба да знају да дијете прије рођења такође може да осјећа бол. Ова научна чињеница је законом призната у најмање девет држава САД-а а од прошле недеље и у Вашинктон дистрикту, кроз тзв.  Pain-Capable Unborn Child Protection Act. Наиме, бивајући свјесни чињенице да дијете може да осјећа бол, законодавци у овим државама су донијели такве законе који постављају пред клинике које врше прекиде трудноће обавезу да дјетету старијем од двадесет гестацијских недеља трудноће дају анесетезију прије него га убију прекидом трудноће. Фактички ови закони значе забрану прекида трудноће након наступања 20- те недеље трудноће.

У Републици Србској је широк спектар разлога због којих се трудноћа може прекинути и након десете гестацијске недеље трудноће. Они се односе на тзв. медицинске индикације које обухватају тешко нарушено здравље жене и потребу њеног лијечења и на тешке душевне или тјелесне недостатке дјетета, затим се односе на тзв. кривичне индикације које обухватају трудноће настале извршењем кривичног дјела силовања (али само у случају када је жена жртва), и тзв. остале психо социјалне индикације.

Што се тиче медицинских индикација већ смо видјели са једне стране да није доказано да прекид трудноће доприноси терапији чак ни код најтежих болести и да нпр. хемотерапија не шкоди развоју бебе, и са друге стране да прекид трудноће страховито повријеђује мајку повећавајући јој шансе за суицид за 248 % (Finland National Research and Development Center for Welfare and Health) и за рак дојке за 50 % (Институт за рак). Када је ријеч о душевним и тјелесним недостатацима бебе као основу за прекид трудноће видјели смо да је у питању свирепа пренатална дискриминација ове групе људи која је сличним методама и из истих разлога али у далеко мањем обиму била убијана од стране нациста. Такође смо видјели да модерне државе попут Шпаније се одричу еугенике.

Што се тиче кривичних индикација видјели смо да према важећем законодавству дијете није ништа криво за злочин свога оца те не може за њега ни одговарати као и то да о постојању кривичног дјела може да одлучује смо суд а никако здравствена установа.

„Када се утврди постојање психосоцијалних индикација за прекид трудноће.“ Ко када их утврди, љекари гинеколози? На основу чега, крвне слике? Из закона призилази позитиван одговор на постављена питања што је крајње негативно и нестручно. Управо ова одредба Закона о условима и поступку за прекид трудноће доводи до тога да је у Републици Србској могуће прекинути трудноћу из било ког разлога до тренутка самог рођења дјетета.

Зар то никога не боли?

[1] пoгледати: Ембриoлoгија, другo издање, Јoсиф  Милин, Нада Михић, Душанка Дoбанoвачки, Гoстимир Михаћ, Нoви Сад, 2000. стр.101, 106, 107 и 108.