Зејнел Зејнели: Спровођење договореног о Космету

Нова власт у вези са већ постигнутим споразумима и договорима, током техничког дијалога бивше власти са представницима власти из Приштине, је упорна у спровођењу онога што је Тадићев преговарач Борко Стефановић већ постигао. Борко сада убеђује нове власти да ни један постигнути договор не мора да се спроведе, јер су они само парафирани и да није реч о неким међудржавним споразумима. Правници и познаваоци Међународног права такође сматрају да ни један споразум са представницима из Приштине не мора да се спроведе, уколико то није у интересу Србије. Јер Србија није разговарала са другом државом, нити је споразуме верификовала у Скупштини Србије, која је и надлежна за ратификацију међудржавним споразума и договора са свим државама света. Косово и Метохија, као што је познато, Србија није признала, и како се најављује никада га неће признати, што је јасно, на србском рекао и Томислав Николић, председник Србије, са говорнице Генералне скупштине УН.

Ипак, уредбама које је донела власт је задовољила превелике апетите Америке, а пре свега Немачке, која очигледно, постаје све јача и дрскија, када се њени представници усуђују да у сред Београда постављају услове, шта Србија треба да уради да би добила датум за почетак преговора са ЕУ, а све везано за Косово и Метохију. Добро, зна се да су се Немачки војници вратили тамо где су и били 1941. године, али као солдатеска тадашње фашистичке и Хилерове Немачке. Како је то време одавно прошло, како је Србија била на страни победника, сада све што долази из Немачке, као ултиматум, све више личи на освету за године Немачког пораза у Југославији, која је иначе и те 1941. године заједно са италијанским фашистима створила велику Албанију и тада протерала, баш као и 1999. Године, више од 200 хиљада Срба и Црногораца. Нема сумње да је Тито, у годинама после рата, уз помоћ тадашњег Србског комунистичког руководства учинио такође злочин тиме што је забранио Србима да се насељавају поново на Космет и у своје куће и долазе на своја имања. Може се рећи да су се комунисти још тада одужили Немцима овим чином, али је Немцима очигледно било велико понижење да им Југославија разбије планове о великој Албанији.Сада је, мени се чини, освета. Они, поново на истом месту и поново највећи заговорници Републике Косово и скорашње велике Албаније, у којој треба да живи близу осам милиона Албанаца, а она би обухватала територију Македоније, јужне Србије, Црне Горе и дела Грчке, Чемерија, и наравно Албаније, а главни град би била Приштине, а не Тирана.

Зато Немци, који имају сагласност многих у Европској унији и Америке, ућвршћују своје Балканско присутво, а може им се јер имају и територију, становништво а и богати су, па стога, то још не знамо, Грчкој која је у великим економским неприликама олако поручују како треба да прода нека острва да би изашла из кризе, па се можда и ту крије њихова Европска идеја о прекомпоновању Балкана, где би они имали доминантну улогу, али да пре тога и набрзину треба да створе велику Албанију, са евентуално Грчким делом територије, дакле Чемерије, где живи око милион Албанаца, и то прикључе свом науму и тако, ем би добили територију и коначно, што би народ рекао скућили би Албанце, а они добили огромно рудно богатство, угаљ, олово, злато, сребро, никал, бакар, нафту, воду, плодну земљу и захвалну власт и народ у новој држави. Немце очигледно ништа друго и не интересује, а то се види и по томе што су навалили и притискају Србију, да што пре успостави добросуседске односе - сама са собом и на крају призна Косово као државу. Онако да одобровољи и Америку и ЕУ, а да је при том ништа не кошта. С обзиром на економску кризу у ЕУ, то се све може за сада само предпоставити, али је велика вероватноћа да ће се остваривати у годинама које долазе.

Да би се то постигло Србија мора да испуни захтеве и да на крају призна Косово као државу, односно како је то увијено речено, да оствари добросуседску сарадњу са Косовом.

Мени се чинило да ће ова власт, с обзиром на све што је речено пре и после избора, а у вези са Тадићевим договорима и његовим преговарачем Стефановићем, глатко одбацити све договорено. Ту се испречила жеља да се добије датум преговора, иако то ништа не мора да значи, и због тог датума Боркови договори су постали валидни и важећи. Борко није успео да их убеди да их одбаце, а имао је својих разлога, јер би тако доказао да је ова власт антиевропска, и ЕУ би ДС доказао, како су могли само са њима да остваре Америчке и Европске циљеве, жеље Маркалове, Филеа, Ештонове и на крају, оног несрећника Кацина, који седи са геј активистима и говори како нема уласка у ЕУ уколико сви не станемо у ред са њима. Али ова власт је то схватила и није желела да поново изазива гњев Америке и Европе, да можда призива ново бомбардовање и нове сукобе па није насела на Боркове провокације о поништавању договора којима су он и ДС утврдили све контуре косовске државности. Тадићевци тако нису могли да се „оперу“ од онога што су Србији и народу учинили, а нова власт није хтела из почетка у нове сукобе и разговоре, који би се опет свели на исто, јер им је то речено, али у предности су да увек док су на власти оптужују претходну власт, а себи оставе „чисте руке“.

Једино што им преостаје је признање Косова и Метохије. Дакле све мора да се спроведе, што је и учињено. Косово и Метохија има Скуштину, Владу, министре, министра спољних послова, своју заставу, свој грб, свој пасош, личну карту са којом се путује по Србији, своје регистарске таблице, своју матичну службу, електродистрибуцију, односно КЕК, брдску полицију, своју војску, своје специјалце, тајне службе, своју царину, своју Централну банку... На свим производима који су произведени у Србији,пише „Косово република“, на брашну Фиделинке на пример, млеку, слаткишима, цигаретама, води. Ускоро ће добити и међународну ознаку за позивни број, има амбасаде, своје амбасадоре у многим државама света, „доказано је да су водили ослободилачки рат“ 1999. године уз помоћ 4750 авиона Америке, Француске, Италије, Турске. Све те земље одавно су нам доказани „пријатељи“, јер је Србија у неко време убедила свет да је „геноцидна“, опасна по све суседе, па и по Косово, које јој је зато одузето акцијом „Милосрдни анђео“, сви су кривци завршили у Хагу.

За десет година, колико се гаји то „искрено пријатељство“, Србија је остала без Косова, народа, постала је сиромашна и бедна, без пара, привреде, младих који беже из сосптвене куће, а све до пре два месеца Русе није могао нико ни да помене, а камоли Русију и Путина. У свему овоме питање је где је ту црвена линија о којој се толико говори. Србија неће признати Косово. Ко се због тога забринуо у свету Запада. Нико не жури, јер кажу Србија мора да на то пристане на крају пута ка ЕУ, а при том уопште није битно да ли ће то бити за десет или двадесетак година. Шта је Србији преостало да предузме и спречи  да Косово постане потпуно независно од Србије. Каква се то стратегија најављује, ко ће подржати ту стратегију. Па зар није најављено да ће се разговори водити на највишем нивоу. И важно питање је које нико не поставља, шта ће уопште Ештонова. Па зар 22. земље ЕУ нису признале Косово и због чега се она није томе противила. Кога ће она уопште представљати, ЕУ или Косово, као независну државу, није питање које треба поставити, као што не треба постављати и питање да ли ће се поштовати Резолуција 1244. СБ, коју нико не поштује, а и Србски председавајући у УН у свој кабинет, како је објављено, запослио је лобисту за независност Косова.

Дакле, Србија је опкољена са свих страна. Власт би хтела у ЕУ, али пре тога мора да се одрекне најбољег дела своје територије. Зато ће се удаљавати из ЕУ,која ће временом бити још нервознија, а неки политичари ће постављати све невероватније услове... Они могу да мирне душе гледају наше муке, али од Космета неће одустати. Србија се зато окренула и помоћ затражила од пријатеља Русије и Кине, што на Западу изазива велику нервозу, и као стратешки заокрет треба да предложи да се у разговоре око Космета активно и са правом одлучивања укључе ове две пријатељске земље које су и чланице СБ. То је једини начин да се ово најважније светско питање, пребаци у УН и СБ.

Ово и због тога што неко јак мора да буде на страни Србије, и да Србија одустане од ЕУ због Космета. Јер уколико то не учини на реду је Војводина где је Чанак одавно промовисао пасош, Санџак где се појавио пасош, а запад све више кидише на југ Србије и подстиче регионализацију, од које власти у Србији треба одмах да одустану.

Дакле, и када би се догодило да Србија има амбасадора у Приштини, то не би било и крај мукама Србије. Зато треба на време свестрано сагледати укупну ситуацију, консултовати се са правим пријатељима и тек онда доносити одлуке.

И није неважно, а једном сам о томе и писао. Не могу да схватим зашто се на челу важних тела а у вези са питањем Косова бирају неискусни и млади који нису са Космета. Не кажем да они немају политичког искуства, да ће се тек тако одрећи дела своје државе. Не. Упитању је „пробадање“ које ових дванаест година избеглиштва не престаје и дојучерашње комшије Албанци са којима се боље познајемо од било кога у Србији.

То је као интегрисано управљање административним пролазима ка Космету. Два цариника и два полицајца су у истој просторији и седе на два одвојена стола. Један је Србин а други Албанац. Имају исти задатак шта треба да раде, али имају различите униформе: Албанци своју, а Срби неку коју им сашије ЕУ. Ту Србија не може имати униформисане полицајце и царинике, али то може на граничним прелазима према Црној Гори, Албанији или Македонији.

Како год питање Косова и Метохије није лако решавати. Ускоро ће бити објављена стратегија, јасно ће се дефинисати све, па и оне црвене линије, а и Србија ће, како је то рекао председник Николић, коначно поставити своје услове.
 
Аутор: Зејнел Зејнели
Извор: Видовдан