01.07.2012. год.
У кризи која драматично тресе Босну И Херцеговину све очи су упрте у убирање прихода од индиректних пореза јер је то, у општем сиромаштву, остала једина сламка спаса за какву – такву фискалну стабилност . Зато је са зебњом констатовано одређено успоравање раста прихода које је било испољено у мају. Стога, само на први поглед може изгледати утјешна оцјена економиста Управе уза индиректно опорезувања БиХ да је наплата прихода од индиректних пореза стабилна. Према прелиминарном извјештају УИО, на нивоу пет мјесеци исплаћено је 1,63 посто мање поврата ПДВ-а, што је у коначници донијело кумулативни нето раст прихода од 1,44 посто. Међутим, пажљивије компаративне анализе ће показати да нема мјеста оптимизму јер уколико се упореди наплата из првих пет мјесеци ове године са истим периодом 2008. , дакле, на улазном прагу кризног раздобља, тада трендови показују другачију слику, упозоравају у најновијем билтену економисти УИО. Наиме, у првих пет мјесеци 2012.године, у односу на исти период 2008., укупни нето приходи су мањи за 1,38 посто. Приходи од ПДВ-а у нето износу су се задржали на истом нивоу, али су зато код осталих врста прихода забиљежене драстичне промјене наниже. Прво што упада у очи је посљедица четворогодишње примјене Споразума о стабилизацији и придруживању што је довело до тога да су приходи од царина смањени за чак око 70 посто. Приходи од путарине увећани су чак за 46,44 посто али то је посљедица повећања тог намета као и у случају константног повећања акциза на цигарете што је резултирало растом прихода од тих акциза за 118 посто. Такав случај није и са акцизама на нафтне деривате јер је њихов раст сведен на свега 39 процената што је посљедица диференциране акцизне политике. Но, све ове елементе треба узети са извјесном резервом због ћудљивог кретања цијена на свјетским берзама и тамошњим кретањима цијена нафте и хране. Основни узрок фискалне нестабилности у будућности ће бити ниска привредна активност и неконкурентност домаће привреде што ће условити даљи пад куповне моћи .Т о су болести које ће, без обзира на кретање кризе, и даље пратити домаћу економију и буџете који се не конципирају са наглашеном развојном компонентом већ кубуре са великим социјалним притисцима који подривају крхку стабилност која зависи од кредитне штаке на коју се буџети ослањају. Шта ће бити када се то финансијско помагало измакне политика неће ни да замисли а морала би са тим да се суочи док не буде касно.
