
Голи оток је само једна прича о томе какав смо ми Срби народ и прича о стварању најпослушнијих Титових чувара!
А шта је онда разлог? питао сам тада, давно.
Да се сломи кичма победницима. Да они који су у рату поднели највеће жртве, а то су Срби и у Србији, и у Хрватској и Босни и Херцеговини, и не помишљају на било шта осим на послушност, понизност и на потпуну покорност вољи вође.
А до уздизања воље вође на пиједестал апсолутне његове воље, на врху Дедиња, вођа ће се пењати уз беспоговорну и апсолутно најбројнију подршку управо Срба и Црногораца. И управо ће се они обрачунавати са оним својим сународницима који буду сметали. Ма и прст ако се укаже на било кога ко и мисли другачије.
И тај паметни и начитани човјек с књигама, упита, још тада: Шта је то у нашем бићу, у бићу Срба и Црногораца па их се, па нас се може наговорити да пратимо, дојављујемо, пријављујемо, цинкаримо? И да смо се онако с радошћу слали на Голи оток? И да смо се на њему онако дивљачки, зверски иживљавали над другима и највише и најкрволочније над својима, над собом? И да смо беспоговорно пристајали да будемо и на овој и на оној страни тог страшног и најмонструознијег људског зла? Зла у човеку за човека.
Вођа је знао (и они који су га саветовали) због чега је имао Едварда Кардеља поред себе, у Београду, а Владимира Бакарића у Загребу. Вођа је знао због чега је дао ресор унутрашњих послова Александру Ранковићу, својој десној руци. Због чега је ту, у близини, а на пристојном одстојању држао Петра Стамболића, Крцуна, Цану Бабовић, Светозара Вукмановића, и доле: Блажу Јовановића… Вођа је знао због чега је дозволио да се у Загребу Бакарић обрачуна са Радом Жигићем и Душком Бркићем.
И шта је то у нашем бићу, настављам питањем, да смо га, вођу наиме, довели у Београд, из Београда га возом отпремили за Крупањ и Столице, дочекали га у ослобођеном Београду, цвећем и само цвећем га дочекивали кад се враћао с путовања, па смо му ми, и Срби и Црногорци, пре свих, организовали слетове, организовали смо му обрачуне са самима собом, писали му песме и приче, сликали га најлепшим византијским и холандским бојама, клесали га из најлепших мрамора, певали песмице о његовом јастуку с плавим и белим љубичицама… И нико вођу није боље чувао од нас самих. А чували смо га од себе издајника, од себе пете колоне, од себе оних који смо склони скретању с пута…
А тадашњи генерали, прослављени наши ратни команданти армија, корпуса, дивизија, Пеко, Коча, Милан Жежељ, Коста Нађ, Ђоко Јованић, Павле Јакшић, Вељко Ковачевић… ћутали, слушали, извршавали… велим ја. Шта би друго. А онда су, шездесетих година, кад су схватили да ни ћутање не може да траје вечно, неки нешто и приговарали. И многе је одмах однела смена с високих командних дужности и упутила их у заслужене пензије.
Да, Голи оток је био пун Срба и Црногораца. А многи смо ми и тада, и касније – ћутали, слушали, извршавали. И били доушници, дојављивачи, пријављивачи, егзекутори…
И ако се не нађе неко ко ће умети да нас преобрати, да нас изведе, излечи, да нас врати на пут реда, рада, културе и поштовања самих себе, пре свих – неће нам бити спаса.
Јер, заиста, шта је то у нашем бићу, бићу Срба и Црногораца? Ето смо и одмакли стотину година једни од других. Шта је то у нама? И докле ће то да траје?
- Извор
- Intermagazin
- Повезане теме
- Голи оток
- Срби
- Црногорци
- титови комунисти
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















