Почетна страница > Новости

Отворен словенски свет

Отворен словенски свет
23.10.2010. год.

Мајстори сцене из Бугарске, Србије, Белорусије, Украјине и Русије показују своје представе на 8. позоришном вестивалу Златни витез који се крајем октобра одржава у Москви.
 

Форум Златни витез, покренут још 1991. године као конематографска смотра, врло се проширио и сада обједињава различите видове уметности. Али девиза и задаци остали су непромењени: За моралне и хришћанске идеале, за уздизање човекове душе, ево за шта се залажу својим стваралаштвом његови учесници. И, наравно, теже ка јачању и проширењу међусловенског културног простора.
 

Какво је место позоришта у том простору, да ли постоји појава као што је словенско позориште? Размишљајући над тим питањем, главни уредник листа Позоришни живот, члан жирија фестивала Олег Пивоваров у интервјуу за Глас Русије приметио је: У сваком случају словенско позориште није некаква енклава, где играју, рецимо, само песме класика руске драматургије Александра Островског.
 

Несумњиво, постоје заједнички корени како европске, тако и словенске уметности, наставља експерт. Међу њима не постоји некакав кинески зид. И ако се говори о словенском позоришту, ту нема ни шовинизма, ни национализма, ни панславизма. Постоји питање: ко смо ми, одакле смо, куда идемо? Другачије гововрећи: какве су вредности, између осталог и позориште, оних који себе називају Словенима? Ја, на пример, памтим одличну представу Идиот по Достојевском, нажалост, преминулог великог српског редитеља Стеве Жигона. Тамо је постојао спој загонетне словенске душе и европске технике, европског позоришног мишљења, говори Олег Пивоваров и додаје: врло је занимљиво пратити како се развија словенско позориште, у коју страну се креће. Мислим да је то важна мисија фестивала Златни витез. Постоји још једна особеност овог форума: он окупља позориште, изграђено на схватању зашто је оно потребно човеку, шта жели да му каже. Живот се мења, и то повлачи за собом измене и у уметности сцене, зато што позориште не ради у безваздушном простору, оно реагује на то што се дешава у свету, што се дешава са човеком.
 

А са човеком се понекада дешавају загонетни, тешко објашњиви догађаји - као, на пример, у представи Памтите нас. Њу приказује на фестивалу Руски Омладински театар. А поставку ј еизвео редитељ Владимир Богатирев по драми Јевгенија Кљуева - познатог руског лингвисте и драматурга, који живи у Данској. Због тога су га чак прозвали руским Андерсеном. Мада је драма Памтите нас пре ближа фантастици Луиса Керола.
 

У подмосковској шуми изгубио се некакав начелник и његова секретарица. Најважније што они треба да усвоје у новој реалости је необјашњивост битисања. Млада девојка то боље постиже него њен шеф. Редитељ Владимир Богатирев је рекао у интервјуу за Глас Русије какав смисао виду у тој причи.
 

То је у целини драмска ситуација, каже редитељ, зато што бисмо желели да свет фантазија и стваралаштва може да се споји из стварности која од нас захтева само некакав практицизам. Мада у суштини реални свет је много богатији, чудеснији, занимљивији него што га осећамо. И у представи је реч о духовној слободи, о томе да будемо отворени.
 

Отвореност према разним идејама, разним традицијама показује у целини позоришни фестивал Златни витез, на чијем програму су предтаве од руске класике до европског апсурда.



  • Извор
  • Голос России, фото: www.zolotoyvityaz.ru/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА