Рехабилитован Слободан Јовановић
У одлуци Окружног суда, достављеној агенцији Бета из Српске либералне странке, наводи се да је веће, после рочиште одржаног 11. јуна, донело решење којим је усвојен захтев за рехабилитацију и утврђено да је ништавна пресуда Војног већа Врховног суда ФНРЈ од 15. јула 1946. године. Том пресудом Јовановић је био осуђен на 20 година затвора са принудним радома, губитак политичких и појединих грађанских права на 10 година, конфискацију имовине и губитак дрзављанства.
Председник Владе Србије Војислав Коштуница изразио је задовољство што је суд рехабилитовао Јовановића. "То је значајна ствар за Србију јер смо исправили неправду и вратили дуг великану српског народа Слободану Јовановићу", наводи се у изјави Коштунице за медије.
Када смо доносили закон о рехабилитацији веровали смо да је правда могућа и да Србија не сме да пређе и заборави тешка огрешења и безакоња које је починио комунистички режим, навео је председник владе. "За српски народ Слободан Јовановић никада није био ратни злочинац и издајник земље и данашња одлука Суда само је потврда да држава и српски народ заједно одају дужно поштовање Слободану Јовановићу", навео је Коштуница.
Захтев за рехабилитацију поднели су Адвокатска комора Србије, Удружење књижевника Србије, СЛС, Омладина ДСС-а, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини и Удружење жртава комунистичког режима и Нада Томић Вуковић.
Слободан Јовановић (1869-1958) био је правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије, професор и ректор Београдског универзитета, потпредседник и председник краљевске владе у избеглиштву.
Био је наставник на Правном факултету 43 године, дописни члан Српске краљевске академије од 1905, а стални од 1908. Био је председник Академије од 1928. године, а од 1927. године и дописни члан Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу.
Био је шеф бироа за штампу при Врховној команди Српске војске у Првом и Другом балканском и Првом светком рату.
Учествовао је на мировној конференцији у Паризу 1919. године.
У краљевску владу ушао је 27. марта 1941. као нестраначка личност. Од 1941. године до краја живота живео је у Лондону.
После Другог светског рата његове књиге нису штампане у Југославији, до 1990. године.
- Извор
- Мондо
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















