Сусрет са ванземаљцима до 2025. године

У САД је пуштена у погон нова астрономска опсерваторија чији је главни задатак да трага за ванземаљцима. Већ сада има 24 радиотелескопа, а када опсерваторија буде довршена, биће их 350, ослушкиваће небо, покушавати да улове сумњиве радио-сигнале у резмери од једног до десет гигахерца. Идеја о томе да се међу другим галаксијама може наћи нова цивилизација, скенирајући космичко пространство, појавила се још средином прошлог века. Научници у СССР, и у САД такође вршили су пробне експерименте у „прислушкивању“.

Али резултата није било и обе земље су отприлике пре 20 година прекинуле да финансирају сличне пројекте.

Међутим, постоје у свету и личне иницијативе. Астрономи, верујући да се уз помоћ радиотелескопа може доказати да Земљани нису сами у васељени, основали су Институт за истраживање ванземаљског разума - СЕТИ, који функционише на појединачном пожртвовању. У оквиру тог програма они су и раније користили радиотелескопе у разним опсерваторијама по целом свету. Али „озбиљни“ научници се према истраживањима „браће по разуму“ не односе баш озбиљно, због чега су чланови СЕТИ увек имали проблема са приступом уређајима. Сада се ситуација променила: 350 телескопа са пречником тањира од шест метара 24 часа, даноноћно, седам дана у недељи, без престанка трагаће за непознатим цивилизацијама.

Цена пројекта је 50 милиона долара. А његови спонзори су три супервеличине савремене компјутерске индустрије - оснивачи компанија Интел, Циско систем и Мајкрософт - Гордон Мур, Сенди Лернер и Пол Ален. Последњи је у пројекат уложио више од свих - око 25 милиона долара. Зато су опсерваторију крстили по његовом имену - „Ален телескоп ереј“. Сва тројица су прекаљени бизнисмени. И било би чудно да су они уложили толико новца не верујући да ће ишта добити заузврат. По свој прилици, компјутерски магови верују да ће потрага за ванземаљцима бити овенчана успехом. У томе их подржава руководилац програма СЕТИ, астроном Сет Шостак:

„То је прва у свету опсерваторија створена специјално ради потраге за ванземаљским разумним бићима и уз њену помоћ шансе да се нађе нешто такво нагло се повећавају. Рачунамо да ћемо до 2025. године пронаћи минимум једну звезду око које се обрће планета, насељена разумним створењима“.

Ипак, сви научници не деле ентузијазам Сета Шостака. Како се са Земље види око 400 милијарди звезда, чак и тако моћним „Аленовим телескопима“ требаће много времена да открију то што су наумили.

ЕВРОПЉАНИ ОДБИЛИ РУСЕ

Крајем октобра Европска космичка агенција (ЕКА) одредила је пројекте које ће финансирати до 2025. године. Заједно са НАСА Европљани планирају да пошаљу сонде на сателите Сатурна и Јупитера, заједно са Јапанцима настојаће да избаце апарат на астероид И да изучавају Сунчеву плазму. Од сарадње са Русијом ЕКА је одустала. Руски научници су предлагали да заједнички направе и лансирају у космос до 2015. године суперопсерваторију „Милиметрон“. Предвиђало се да тај телескоп са огледалом од 12 метара буде толико моћан да се уз његову помоћ може чак истраживати атмосфера планета које се обрћу око далеких звезда. То је била добра шанса да се открије планета попут Земље и покуша да се на њој нађу разумна бића.
Без обзира на то што су Европљани одустали од „Милиметрона“, руски специјалисти ће сами стварати ту опсерваторију. И 2015. године руски супертелескоп ће завирити у дубине космоса.