Да ли је потребно ратовати против ветрењача?
Еолске централе које су широко распрострањене у САД, Европи и Азији, представљају озбиљну еколошку опасност и могу да доведу до промене климе на планети. Научници су почели да говоре о томе сасвим недавно, без обзира на то што се енрегија ветра користи од вајкада. Прве ветрењаче појавиле су се у Европи још у 16. веку, и до данас се активно користе за очување животне средине од штетних издувних гасова. Бум еолских централа у Европи десио се 90-их 2000-их година, а у последње време инвеститори су почели да улажу новац у изградњу паркова еолских централа на морским обалама Европе: у Немачкој, Великој Британији, Норвешкој и Шведској.
Управо овде, у местима масовне концентрације еолских генератора, бележи се повећање температуре ваздуха, што по мишљењу научника негативно утиче на климу, фауну и биљке, констатује старији експерт института за енергетику и фиансије Сергеј Кондратјев.
Вибрација еолских генератора доводи до тога да се код животиња које се налазе и близини фиксира повећан умор, и оне брже умиру. Друго – сметње за миграцију птица, зато што бука коју стварају уређаји отежава њихово кретање и оне губе оријентацију у простору. Такође смањује се брзина ветра, што је опасно за велике градове, зато што се тамо погоршава вентилација, нагомилавају се штетне супстанце од предузећа и аутомобила, што не користи екологији.
Еолски паркови утичу на промену брзине преноса ваздушних маса, због чега клима може да постане континенталнија. Али не може се говорити једнозначно да су еолски генератори штетни, резимира Сергеј Кондратјев.
У одбрану природних извора за производњу електричне енергије може се рећи: они су јефтини и једноставни по својој конструкцији. Једна еолска централа у стању је да изради количину енергије довољну за читаву фарму. Ветрењаче не захтевају коришћење све скупљих видова горива, што је велика помоћ за Европу, којој су потребни енергенти. Осим тога формирање еолских паркова отвара нова радна места одлично решење у време свеопште кризе и пратеће ужасне незапослености.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/ Torley /cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















