Села нестају са мапе

Од укупно 1.256 насеља у Црној Гори, без и једног житеља је 28, од чега их је само у цетињској општини осам. Број празних насеља расте, а настављен је прелазак становништва из руралних у урбана и насеља на нижој надморској висини.
У студији које је за потребе Синдиката здравства, социјалне и дјечје заштите израдио истраживачки тим (проф. др Милорад Бакић, проф. др Јанко Радуловић, проф. др Неђељко Кецојевић, проф. др Драган Ракочевић, др Оливера Влаховић-Војводић, проф. др Жарко Боровић и проф. др Весна Бакић) наведено је да до десет становника живи у 100 насеља (у цетињској општини 28), од 10 до 30 житеља било је у 175 насеља, од 30 до 50 у 123, а између 50 и 100 у 234 насеља. У Црној Гори је било 596 насеља са преко 100 становника, или 47,45 одсто од укупног броја насеља.
У већини општинских, градских центара дошло је до пораста броја становника: Андријевица 15 одсто, Бар 27,2, Будва 51,5, Даниловград 16,1, Жабљак пет процената, Колашин 19,8, Никшић 4,9, Плужине 2,8, Пљевља 6,9, Подгорица 17,5 одсто, Рожаје 3,8, Тиват 16,3, Улцињ 8,3 и Херцег Нови 13,1 одсто. Остали општински центри (Беране, Бијело Поље, Мојковац, Плав, Цетиње и Шавник) биљеже пад броја становника.
Аутори студије упозоравају да је настављена концентрација становништва у градским насељима. Општине у сјеверном дијелу републике, Андријевица, Беране, Бијело Поље, Жабљак, Колашин, Мојковац, Плужине, Рожаје, Шавник, уз Улцињ и Никшић, претежно имају само по једно веће насеље са обиљежјем градског центра, тако да општински центри покривају сво градско становништво. Међутим, у неким приморским општинама (Бар, Будва, Котор, Тиват, Херцег Нови) постоји више насеља са обиљежјима градског насеља, тако да она растерећују општинске центре.
Настављена је, упозороно је, тенденција премјештања становништва из сјеверног у јужни и приморски регион. Свака општина на приморју има позитиван миграциони салдо, а имају га још и Подгорица, Даниловград и незнатно - Плав.
Општине са бржим темпом развоја (Подгорица, Будва, Бар, Херцег Нови) биле су привлачније за досељавање које почиње прво у приградски насељима, а у другој "итерацији" настаје увлачење у градове.
Настављена је, наводи се у студији, и тенденција повећавања броја становника Црне Горе у иностранству.
- Све ове тенденције имају доста заједничких узрока, које треба посматрати као скуп међусобно условљених и зависних узрока. Ове упозоравајуће тенденције у демографском развоју Црне Горе изискују конципирање стратешких мјера економске, социјалне, регионалне и популационе политике, које ће погодовати развоју, бити у функцији развоја становништва, али и у функцији његовог адекватног размјештања - констатују аутори.
Сматају да би се тако остварила равнотежа између основних фактора развоја на простору државе.
-У противном, неравнотежа између материјалних и људских ресурса доноси значајне тешкоће на плану економског и демографског развоја, успорава развој, било да се ради о имиграционим, или емиграционим подручјима- наводе аутори.
Њихов је став да организовано друштво мора поднијети друштвени трошак како би се овако упозоравајуће тенденције у демографском развоју покушале ублажити.
- Искуства других земаља указују да се може много постићи осмишљеном популационом политиком за коју је друштво спремно да плати адекватну цијену - поручили су аутори студије.

Ни просте репродукције

Поред тенденције опадања броја склопљених бракова и пораста броја развода, у Црној Гори је примјетан и тренд опадања виталног индекса и природног прираштаја. Чак 12 општина има негативан природни прираштај (више људи умире, него шо се рађа).
Смањује се и број чланова у домаћинству (са 4,1 према попису из 1981. године, на 3,7 према попису из 1991. до 3,5 прем задњем попису становништва прије четири године).